"Crkva pljačka siromahe da bi POPOVI vozili MERCEDESE!": Otac Aleksandar otkriva pravu istinu - "I sveštenik je čovek!"
Mnofe zanima kako se finansira i kako to da pojedina sveštena lica mogu da priušte besna kola i vile
"Crkva sveće kupuje jeftino, a ne prodaje ih po pravoj ceni, već nekoliko puta skuplje! Gde je tu pravda?! I, koliku oni to mast pokupe?! A interesantno je i gde oni to potroše? Pa, jasno je, kupuju mercedese za sveštenike. Dakle, Pravoslavna Crkva je finansijska kompanija, čiji je cilj otimanje para od siromašnog naroda. Zato i postoje sve te propovedi o negramzivosti. Uh, kako oni dobro žive!?"
"U svakom žitu postoji kukolj" - sve glasnije se čuju optužbe na račun Crkve i vernici zbog nekolicine kukolja. Ipak, najveći problem za vernike je cena sveća, ma koliko apsurdno to da zvučalo.
"Možda proizvodite OTROVNU KISELINU!": Profesionalna čistačica otkrila koje METODE izbegava po svaku cenu, na spisku i mešavine sa SIRĆETOM
Priča o JORGANIMA sumira čitav BRAČNI ŽIVOT! Otac Peđa kroz zanimljivu anegdotu otkriva veliku ISTINU o odnosu između MUŽA i ŽENE
Popovi u mercedesima već je dobro poznata i izlizana tema. Iako postoje oni koji su zaboravili šta znači podvižnički život, te su pravoslavlje pretočili u unosan biznis, ne može se na osnovu njih suditi svima ostalima. Zato je sveštenik Ruske pravoslavne crkve osetio potrebu da objasni ljudima o čemu se radi i jednom za svagda stavi tačku na ovakva razmatranja.
Pa, odakle Crkvi novac, i na šta se troši?, odgovorio je sveštenik Aleksandar Ljebedev, starešina hrama Pokrova Presvete Bogorodice (na Torgu) Vologde. Za one koje interesuje, dodaćemo da se ovaj sveštenik lično vozio na motoroleru – sve dok ga nisu ukrali. Sada je petrebno da se za parohiju kupi "ford".
- Crkva živi od priloga – to je zajednica, i to znaju svi. Zato se prema svim novčanim sredstvima, koji se daju Crkvi, treba odnositi upravo kao prema prilozima, to jest – kao prema novcu koji se daje bez koristoljublja. Čoveka niko ne prisiljava da da prilog. Izvoli, uđi u hram, moli se, ispovedaj, pričešćuj... Od svojih para ne moraš ni jednu kopejku da potrošiš. I, ni jedan sveštenik nema pravo da odbije da besplatno obavi bilo koji crkveni obred. Međutim, taj sveštenik treba i da jede, i da pije; zatim, hram, u kome se vrše službe, treba da se popravlja i održava. Ljudi to znaju i daju svoje priloge za hram.
- Jedni nesebično daju priloge, drugi nesebično vrše crkvene obrede – tako bi bilo najbolje. Ali, to možemo da ostvarimo uz jedan uslov – "desetina za Crkvu" ("desetina" je stara ruska zemljišna mera). Neka svaki pravoslavni čovek deo svojih prihoda da Crkvi – ona na taj način u potpunosti može da živi, da razvija svoje socijalne inicijative, da se veoma snažno bavi dobročinstvom i da sveće daje i levo, i desno – svima koji imaju tu potrebu. Možda će u budućnosti crkveno-društveni odnosi i imati takav odnos, ali, trenutno imamo to što imamo. Praksu fiksiranih priloga.
Kako žive sveštenici?
- O bogatstvu sveštenika možemo da kažemo sledeće: Sveštenik živi onako kako živi njegova pastva. Ako sveštenik služi u glavnom gradu i u njegov hram dolaze bankari – to je jedna visina priloga, a, u odnosu na to, visina prihoda sveštenika, a ako je hram seoski – to je sasvim drugi odnos. A sada vi meni odgovorite na pitanje: da li u našoj zemlji sada većina živi bogato ili siromašno? Eto, isto tako žive i sveštenici. Nešto se oko hramova baš i ne vide oni, koji žele da u hramu rade za određenu platu. Ali, to je zbog veoma skromnog nivoa zarada sasvim objašnjivo. Ni sveštenik u tom smislu nije izuzetak.
Kako Crkva troši novac?
- Na ovo pitanje mogu da odgovorim kao starešina jednog od gradskih hramova. Više od polovine naših troškova – odlazi na isplatu plata radnicima koji su na službi u hramu ( i svih poreza koji to prate). Da, Crkva državi plaća porez, hrani je.
- Trećina troškova – razne prinadležnosti: te iste "svećice", kao i ikone, literatura, koja se radi misionarenja nudi prilikom prikupljanja priloga. Značajan deo crkvenog budžeta – jeste plaćanje komunalnih usluga; dalje - uporedivi izdaci sa ovim delićem jeste narodna kuhinja, a osim toga i – držanje časova veronauke. Dodajte ovome neophodne popravke, održavanje komunikacionih mreža, kancelarijske i ostale troškove, i videćete kako crkvene pare odlaze kao voda u pesak. Osim toga – tu je i dobrotvorni rad, kao i plaćanje za opštecrkvene potrebe. Naći u crkvenom budžetu manjak u visini cene "mercedesa" - to je iz oblasti naučne fantastike. U svakom slučaju, to je u odnosu na moj – centralni, gradski hram.
- Crkva je siromašna, a siromašna je toliko, da više od 90% zgrada koje joj pripadaju sada predstavljaju ruine, koje Crkva nije u stanju da vrati, niti da renovira. Nakon strašnih godina bezbožništva, koje su joj bukvalno iscrpeli svu snagu, Crkva jedva pokušava da stane na svoje noge. Veći deo sveštenika i crkvenog naroda – su samopožrtvovani i nekoristoljubivi ljudi. Drugi jedva preživljavaju na crkvenom hlebu. Ali, može da se desi da se i sveštenik pokaže nedostojan svoga čina, međutim, vidite, i među apostolima je bio Juda, pa nećemo po njemu da ocenjujemo moralni nivo apostola!
- Eto, i ja vas molim da o sveštenstvu ne sudimo prema člancima u žutoj štampi, već prema realnom, i Slava Bogu, ne malom broju primera običnih sveštenika, u kojima je spojena i dobrodušnost, i negramzivost, i samopožrtvovanost, a često i – hrabrost i mnogo toga drugog što dozvoljava ljudima da o sveštenstvu govore kao o posebnim ljudima i da sveštenicima postavljaju veoma visoke moralne zahteve.