Zašto se USKRS ne slavi uvek istog datuma? Odgovaramo na najučestalija PITANJA vernika, evo šta znači "POKRETAN PRAZNIK"
Proračini zavise od astroloških pojava!
Uskrs je praznik koji nas sve porodično i familijarno okuplja i predstavlja nam najlepše trenutke koji treba provesti sa najdražima. To je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Vaskrsenje Isusa Hrista koje se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti nakon njegovog raspeća od strane Rimaljana na Golgoti: tj. prve nedelje posle Velikog petka.
Iako je svima poznato da je to pokretni praznik, retko ko da zna žašto se datumi menjaju. Otac Dušan nam danas otkriva zašto 2024. godine pada 5. maja.
VEROUČITELJKA ODGOVORILA - Evo da li dete može da se krsti ukoliko roditelji nisu kršteni ili venčani
OSTAVITE SEME ZA SETVU - Evo kako da pripremite paradajz za sledeću sezonu
Iako se kaže da je "pokretna" svetkovina, on redovno pada u prvu nedelju posle prvog punog Meseca posle prolećne ravnodnevice.
Ipak, nije sve tako jednostavno. Istina je da crkva za računanje ravnodnevice i punog Meseca ne koristi astronomsko vreme, već tablice razvijene još u srednjem veku koje su u međuvremenu umnogome prestale da odgovaraju onome što vidimo na nebu.
Zbog tačnijeg određivanja datuma Uskrsa, papa Gregorije 1583. godine izvršio je reformu rimskog ili julijanskog kalendara. Novi kalendar nisu prihvatile pravoslavne crkve, pa se od tada svi crkveni praznici proslavljaju u razmaku od 13 dana. Međutim, to ne važi i za "pokretne" praznike za Uskrs. Evo šta otac Dušan kaže o tome:
- Bog pomogao, Po pitanju datuma praznovanja hrišćanske Pashe, među hrišćanima su vođeni sporovi o tome kada treba slaviti Vaskrs. A kada je Hrišćanstvo početkom 4. veka steklo objektivnu slobodu u Rimskom carstvu, pored ostalih spornih pitanja rešavano je i pitanje datuma praznovanja Pashe, kao najvažnijeg i središnjeg hrišćanskog praznika. Tako je Prvi vaseljenski sabor hrišćanske Crkve, održan u Nikeji 325. godine, pored ostalih pitanja rešavao i pashalni spor.
- Saborska odluka o Vaskrsu može se svesti na četiri osnovne tačke: Vaskrs se slavi posle prolećne ravnodnevnice; hrišćani ne slave Vaskrs kada i judeji svoj Pesah; Vaskrs se slavi posle punog (uštap) meseca; Vaskrs se slavi uvek u nedelju. Kada se steknu ova četiri navedena uslova i kriterijuma, a po posebnim proračunima matematičkim i astronomskim, izračunava se kada pada Vaskrs u određenoj godini. Vaskrs je kao pokretni praznik i od njegovog datuma zavise datumi, pre svega pripremnih sedmica Velikog ili Časnog posta, zatim sedmica po Vaskrsu do Vaznesenja i Duhovi, od čega opet zavisi dužina trajanja posta Svetih Apostola.