POP ne nosi MANTIJU, već SAMO ONI! SVEŠTENIČKE ODEŽDE nisu samo CRNE, svaka boja ima svoju SIMBOLIKU i određena je ČINOM

 Još odavnina postoji razlika u odevanju prilikom bogsluženja u odnosu na svakidašnje. Psihološki razlog ovoj pojavi leži u čovekovom osećanju i misli da se samo u odelu koje pristoji molitvenom i pobožnom raspoloženju može približiti Bogu.

Sv. Jeronim piše: "Božanska religija ima jedno odeljenje u obavljanju sveštenoradnji, drugo u običnim odnosima i životu". Odežda je svečana odeća pravoslavnih sveštenika prilikom procesa bogosluženja. Kroz istoriju, koristila se prilikom oblačenja raznih društvenih slojeva, od plemića i vitezova, sve do vladara i kraljeva. Odežde datiraju još od ranohrišćanskog perioda, kada su se koristile na svakodnevnom nivou. Međutim, vremenom počinju da se proizvode od skupocenog materijala, a crkveni velikodostojnici počinju da ih nose prilikom procesa bogosluženja i drugih crkvenih rituala. Odežde vremenom menjaju boje, teksture, oblik, ali suština i značenje je svevremeno.

Slavimo TRI VELIKA SVECA! Dan započnite MOLITVOM, a onda svakog gosta POČASTITE RAKIJOM i ne zaboravite na DAVANJE PRILOGA

Slavimo TRI VELIKA SVECA! Dan započnite MOLITVOM, a onda svakog gosta POČASTITE RAKIJOM i ne zaboravite na DAVANJE PRILOGA

U pitanju je GREH PREDAKA - Kada vam NE IDE u ŽIVOTU iz nepoznatog razloga, URADITE OVO, savetuje sveštenik

U pitanju je GREH PREDAKA - Kada vam NE IDE u ŽIVOTU iz nepoznatog razloga, URADITE OVO, savetuje sveštenik

Crkvene odežde su u početku bile obične haljine ali sačinjene od skupocenog materijala i upotrebljavale  su se samo prilikom bogosluženja. Sčinjene su delom po uzoru na starozavetne. Hrišćanske odežde nisu menjale svoj starinski izgled iz razloga što starina daje liturgičkim radnjama dostojanstvo i svečanost. Na taj način crkva i spolja pokazuje da u sebi čuva takvo uređenje koje datira iz duboke starine.

Osnovna boja kod crkvenih odeždi je bela na koje se stavljaju razni raznobojni svileni, zlatni i srebrni ukrasi. Od 9 veka se pored bele boje javljaju i druge boje. Simeon Solunski, spominjući po imenu svešteničke odežde kaže: "I bele su, zbog čistoće i svetlosti blagodati. A mnoge su i purpurne u vreme posta, da bi plakali mi koji smo zgrešili i da bi žalili Onoga koji se prineo za nas na žrtvu…". Najviše se upotrebljavala bela boja tokom cele godine a crvena u vreme četrdestenice. Tamno crvena se koristila u dane žalosti, nosila se u posne dane kada se mrtvi spominju.

BOJE ODEŽDI NOSE POSEBNU SIMBOLIKU I PRENOSE RAZLIČITE PORUKE:

• Tamne boje poput crne i trule crvene podrazumevaju simbol kajanja i žalosti. Smatra se da je tradicionalna boja mantija bila upravo crna;
• Zelena boja podrazumeva nadu i želju za večnim mirom u skladu sa Hristovim stremljenjima;
• Crvena boja označava, evidentno, boju krvi kao simbol žrtve koje su za ovozemaljsko podneli Isus Hrist, apostoli, svetitelji i mučenici uopšte;ž
• Bela boja se koristi kako bi obuhvatila osnovne vrednosti pravoslavne crkve, poput ljubavi, čistote i radosti.

Kao što su sudije, policajci, advokati i vatrogasci obučeni u profesionalnu odeću prilikom obavljanja svoje dužnosti, tako i sveštena lica imaju svoj lični pečat i obeležje. Veruje se da je važan presedan u vezi sa odeždom napravljen za vreme vladavine pape Adrijana II u IX veku kada oblačenje odežde prilikom bogosluženja postaje obavezno. Tada je obavezno, na primer, čitati molitve u odeždi. 

Tri stepena sveštenstva

Pošto kod sveštenstva ima tri stepena, to i svaki stepen ima svoju određenu odeždu:

Đakonske odežde su: stihar, narukvice i orar.

Prezviterske: stihar, epitrahilj, pojas, narukvice i felon;

Arhijerejske: stihar, epitrahilj, pojas, narukvice, nadbedrenik, sakos i omofor.

• Orar - duga, široka traka koju đakon nosi na levom ramenu, a desnom rukom pridržava drugi kraj. Nosi se preko stihara
• Stihar - komad odeće koji se nosi preko mantije svakog svešteničkog lica, uglavnom je bele boje
• Epitrahilj - komad odeće koji se nosi oko vrata i simboliše jaram Isusa Hrista
• Zenoro - pojas
• Nadbedrenik je romboidno platno koje se pričvršćuje o pojas, na desno bedro, slično maču, a predstavlja Reč Božju, koja je duhovni mač. Nose ga episkopi, ali i zaslužni prezviteri (sveštenici).
• To je zapravo gornja haljina od belog materijala, ukrašena zlatnim i srebrnim vezom, razrezana sa strane (nije prošivena kao stihar) i duž rukava i sa strane se spaja okruglim, zlatnim praporcima i gajkicama.
• Omofor je najvažnija arhijerejska odežda. To je zapravo široka traka koju arhijerej stavlja se na oba ramena. Njegovo simboličko značenje je dvojako. Najpre to je izgubljena, pa potom nađena ovčica, koju je Hristos kao dobri pastir uzeo na Svoja pleća i priveo Bogu Ocu. Zato se omofor nekada pravio isključivo od bele vune.

Osim ovog kod liturgičkih radnji episkopi oblače još mandiju, na sebe meću krst, panagiju ili enkolpiju i mitru, i nose arhijerejski štap.

Mantija i odežda nisu isto

Za razliku od odežde, mantija je dugačka haljina obično sive ili crne boje, koju nose crkveni velikodostojnici poput episkopa, patrijarha, arhiepiskopa itd. Pravo na nošenje mantije se dobija od episkopa.