Strasna sedmica – Poslednja sedmica Vaskršnjeg posta pre – Vaskrsa, provodila se od najstarijih vremena u najstrožem postu. Apostolske ustanove propisuju da se ove sedmice upotrebljavaju samo hleb, so i voće, a Veliki petak i Velika subota su potpuno bez hrane. Od davnina se naziva Velikom sedmicom.
Veliki utorak je utorak Velike sedmice; svojom službom posvećenom jevanđelskom kazivanju ο deset devojaka, crkva uči ljude da budu uvek spremni, poput pet mudrih devojaka da Hrista, nebeskog ženika, dočekaju i sretnu, ne samo celomudrenošću, već i dobrim delima.
Svaki dan ima svoju temu, a svi zajedno se provode u postu bez ulja, izuzev Velikog četvrtka koji se smatra prazničnim danom, jer je ovoga dana ustanovljena Sveta tajna Evharistije. Bogosluženje ovih dana izloženo je u Posnom triodu. Posni triod ovu sedmicu naziva Sedmicom spasonosnih stradanja.
Na Veliki utorak se od davnina strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe. Zato danas ne bi valjalo jesti češće od jednom, ukoliko poštujete tradiciju i običaje. Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama. Rade se samo najnužniji poslovi. Ništa se ne proslavlja i izbegavaju se sva veselja. Dan protiče u iščekivanju događaja koji su konačno ostvarenje Gospodnjeg plana za spasenje čoveka.