Sme li se SUTRA JESTI NA GROBLJU? Veroučitelj konačno dao odgovor, evo zašto se na ZADUŠNICE iznosi HRANA i služi ljudima
Mnogo je običaja koje ljudi smatraju pravoslavnima, a oni su ostaci paganstva
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u subotu, 7. oktobra, obeležavaju Miholjske zadušnice u znak sećanja na Veliku subotu, kada je Isus Hrist sahranjen i sišao u Ad, ovaj dan u sedmici posvećen je preminulima.
U srpskom narodu se posebno izdvajaju četiri zadušna dana - uoči Vaskršnjeg posta, praznika Svete Trojice, Mitrovdana i Miholjdana.
Miholjske zadušnice su se ove godine poklopile sa danom posvećenim Jovanu Bogoslovu.
Mnogi vernici GREŠE kada CELIVAJU SVETE PREDMETE: Pravoslavna crkva nalaže STROGA PRAVILA - "Ne ljubite svece u lice!"
Svaki vernik MORA DA ZNA OVA PRAVILA! Sveta LITURGIJA ima svoj KANON, ako ga ne ispoštujete odlazite BOGU NA OSUDU
Ko je bio Jovan Bogoslov?
Apostol i jevanđelista Jovan (grčki oblik jevrejskog imena: Jahve je milostiv) bio je jedan od prvih učenika Isusa Hrista, sa bratom Jakovom. Naziva se i Sveti Jovan Bogoslov.
Jovan je bio i (prema Pismu) sin Zevedejev i ribar na Galilejskom jezeru. Jovan i Jakov su nazvani sinovima groma, prema nadimku koji im je dao Isus Hristos kada ih je pozvao za svoje učenike, apostole.
Prema predanju, umro je u Efesu, u dubokoj starosti. Isus Hristos je Jovana posebno voleo, zato što je bio živahan, brz, vredan, izuzetno odan i marljiv učenik. Zbog ovih osobina, njegovom bratu Jakovu i njemu Hristos je dao ime Voanerges, što znači: sinovi groma.
Običaji na Miholjske zadušnice
Na Zadušnice se u crkama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi.
Ove tri stvari koje se nose imaju moćnu simboliku. Žito podseća da zrno "tek kad umre rod donosi", kako je - po predanju - govorio Isus Hrist. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove.
Kako je zvanična religija neodvojiva od narodne, zavladali su mnogi običaji koji se smatraju pravoslavnima, a koji su plod ljudskih navika i sistema "rekla, kazala". Među njima ima najviše onih koje se tiču smrti, dakla pogreba, opela, ali i Zadušnih dana.
Na primer, u narodu vlada verovanje da se na sutrašnji dan ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, a žene da ne diraju pletivo, makaze, ni igle. I kada biste upitali neku baku zašto, verovatno biste dobili odgovor "pa tako se valja".
Veroučitelj Stevan Jovanović napominje da je mnogo ovakvih "običaja" za koje kaže:
- To su ostaci onog bazičnog čovekovog osećanja šta bi trebalo da uradi. To su ostaci paganskih običaja. Ne samo da potiču pre nego što smo primili hrišćanstvo, nego naš profesor Vladeta Jerotić je govorio da svaki čovek u svojoj religioznosti prolazi kroz tri faze. Jedna je paganska, druga je starozavetna kada se vodi računa o normama, a treća je ovozavetna kada dolazi do ljubavi. Najveći broj ljudi, iako se zovu hrišćanima zapravo su na tom neznabožačkom, poluganskom nivou svoje vere. Jako mali broj ljudi je na moralnom nivou shvatanja vere, a najmanji broj - to su svetitelji - do onog stepena kada ih vera menja i oni postaju bića ljubavi.
- To je sve normalno i razumljivo, ali nas Crkva uči da nije poenta u tome da iznesemo tonu hrane - prasiće i jagnjiće, jer mi kao hrišćani ne verujemo da pokojnici jedu. Zadušnica znači za dušu, a ne za telo.
- Smisao donošenja hrane je potpuno drugačiji. Zamislite nekada, vama na Zadušnice dolaze prijatelji, porodica iz drugih sela, gradova, pa ti ljudi moraju da pojednu nešto. Danas ne moramo da jedemo na groblju, hvala Bogu. Potpuno je u redu posle izlaska na groblje jesti kod kuće, ali ne na groblju.