Sutra je Bogojavljenje u 2026. godini: Ovaj starinski ritual u ponoć mnoge devojke tajno praktikuju, jer je danas meta podsmeha

Bogojavljenje 2026. obeležava se 19. januara i spada među najznačajnije hrišćanske praznike u pravoslavnom kalendaru. Ovaj dan simbolizuje Hristovo krštenje na reci Jordan i trenutak kada su se, prema hrišćanskom učenju, prvi put zajedno javili Otac, Sin i Sveti duh. Upravo zbog toga praznik nosi naziv Bogojavljenje.

Pored snažnog verskog značenja, Bogojavljenje prati i veliki broj narodnih običaja i verovanja koja su se prenosila generacijama. Mnogi veruju da se na ovaj dan određuje kakva će biti godina, ali i da određena pravila ne treba kršiti.

Zašto je Bogojavljenje poseban praznik?

U hrišćanskoj tradiciji smatra se da Hristova misija nije započela rođenjem, već krštenjem u tridesetoj godini života. Taj čin označio je početak njegove javne propovedi i duhovnog puta. Zbog toga je Bogojavljenje dan koji ima duboku simboliku, ali i snažan uticaj na narodna verovanja.

Ovaj praznik ujedno označava i završetak perioda koji se u narodu naziva nekršteni dani.

Osveštana bogojavljenska vodica i njena simbolika

U pravoslavnim hramovima na Bogojavljenje se osveštava bogojavljenska vodica. Vernici je nose svojim kućama i čuvaju tokom cele godine. Prema običaju, ukućani se njome umivaju za zdravlje, mir u domu i blagostanje.

U nekim krajevima veruje se da ova voda posebno pomaže trudnicama, naročito onima koje imaju težak porođaj ili su prebacile termin.

Verovanje da se u ponoć "otvara nebo"

Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja vezano je za bogojavljensku noć. Smatra se da se tačno u ponoć otvara nebo i da iskrena želja izrečena u tom trenutku može biti uslišena.

Postoji i običaj da se zapamti san u noći između 18. i 19. januara, jer se veruje da on nosi poruku ili upozorenje za period koji dolazi.

Devojačka gatanja i stari običaji

U narodu su se zadržali i običaji vezani za neudate devojke. Prema narodnom verovanju, ogledalo stavljeno ispod jastuka može doneti san o budućem suprugu.

U nekim krajevima praktikovalo se i gatanje sa lopticama od testa u koje se ubacuju imena simpatija. Prva loptica koja ispliva na površinu, prema verovanju, otkriva ime buduće ljubavi.

Danas se ovi običaji u urbanijim sredinama gotovo i ne praktikuju, a često su i na meti podsmeha kao nešto starinsko i pagansko.

Plivanje za Časni krst i simbol zdravlja

Jedan od najprepoznatljivijih običaja je plivanje za Časni krst. Krst se baca u reku, a učesnici se takmiče ko će prvi doplivati do njega. Smatra se da pobednika prati sreća i zdravlje tokom cele godine.

Nekada su se ljudi na Bogojavljenje kupali u reci pred svitanje, verujući da tako jačaju telo i duh.

Kako se nekada predviđala godina

Starije generacije su posmatrale vremenske prilike na Bogojavljenje kako bi predvidele kakva će godina biti. Mraz i sneg smatrani su znakom rodne godine, dok vedro i suvo vreme može nagoveštavati sušu.

U nekim krajevima koristio se pepeo na vetrometini kako bi se odredilo koji vetar preovlađuje, što je takođe imalo simbolično značenje za poljoprivredu.

Voda sa izvora i porodični običaji

U pojedinim krajevima sačuvan je običaj odlaska na netaknuti izvor rano ujutru na Bogojavljenje. U vodu se ubacuju zrna žita uz želju za berićet i napredak domaćinstva. Tom vodom se ukućani umivaju ili je piju u simboličnom ritualu za složnost u porodici.

Zašto je Bogojavljenje poseban dan za mnoge porodice

Bez obzira da li se praznik obeležava kroz odlazak u crkvu, uzimanje vodice, porodični ručak ili praćenje plivanja za Časni krst, bogojavljenje za mnoge predstavlja trenutak duhovne obnove, nade i novih početaka.

Običaji i verovanja, iako različiti po regionima, i dalje imaju snažnu simboliku i povezuju ljude sa tradicijom i identitetom.