"DALA SAM TI DOBRE GENE, A TI IH TRAĆIŠ TAKO!" Ćerke digle glas protiv majki, pojedine uvrede je teško svariti
Način na koji neko odrasta u mnogo čemu ga određuje tokom života, zato su nedavno žene putem društvenih mreža podelile kako su komentari njihovih majki u detinjstvu uticali na njihov odnos prema sebi i sopstvenom telu.
NEMATE POJMA KOLIKO BUĐ MOŽE DA BUDE OPASNA PO ZDRAVLJE: Jedna grupa je najrizičnija, OVE simptome NE IGNORIŠITE
INTIMNA HIGIJENA U TRUDNOĆI: Ovo treba da ZNA svaka buduća MAMA, kako bi izbegla INFEKCIJE i komplikacije
U patrijarhalnom društvu prepunom mizoginije, starenja i nemogućih standarda lepote, nije neuobičajeno da odnosi majke i ćerke trpe kada majke internalizuju i održavaju ova štetna uverenja, a zatim svoju nesigurnost koja je rezultat toga projektuju na svoje ćerke.
Shodno tome, njihove ćerke onda ove nesigurnosti internalizuju kao sopstvene, utičući na njihovo samopoštovanje i sliku o telu, navodi Bazfid.
Povodom ove teme mnoge žene su se otvorile i podelile svoja iskustva o tome kako su ovi komentari uticali na njih.
"Bila sam mršava dok nisam ostala trudna sa tobom!"
- Mama bi me redovno podsećala da je bila mršava dok nije zatrudnela sa mnom. Davala bi mi mnogo više hrane nego što sam mogla da pojedem i vrištala bi na mene ako ne bih sve pojela. Imala sam malo viška kilograma, ali uvek bi mi govorila da sam suviše mršava i da moram više da jedem. Uverila sam se da pokušava da me ugoji da bi se osećala bolje. Zbog toga sam razvila nezdravi odnos prema ishrani, počela sam da povraćam večeru da ne bi vikala zbog toga što je nisam pojela do kraja. Sada se približavam svojim tridesetim i dobijam na težini, često imam napade anksioznosti jer očajnički ne želim da budem debela i jadna kao ona.
Pasivna agresija
- Sećam se dana kada me je moja mama, koja nema velike grudi pitala, kao da je bila iznenađena, da li imam podstavu u grudnjaku. Odgovorila sam joj da nemam, a ona mi je prišla, ispružila ruku i snažno me bocnula u grudi, a zatim je rekla: "Oh, stvarno nema! Ali, tvoje će da padnu, dok moje neće nikada". Isticala je moje "nesavršenosti"
- Mama mi je uvek govorila da će da mi pomogne da platim operaciju nosa ako ikada poželim. Odrasla sam misleći da sam toliko ružna i da mi je nos uništio lice. Sada znam da nisam ružna , ali moj nos je i dalje moja najveća nesigurnost.
Bezobzirne uvrede
- Imala sam akne kao tinejdžerka, a jedne godine, mama mi je kupila komplet za uklanjanje mitisera kao božićni poklon. Provela sam bukvalno sat vremena u kupatilu, gnječeći lice sa tim alatima. Kada sam izašla i pitala da li izgledala bolje, odgovorila je: "Ne, još uvek mogu da igram spoji tačke na tvom licu".
Verbalno ugnjetavanje
- Mama mi je rekla da sam "izgledala kao ku*va" kada sam imala 12 godina i prvi put isprobala maskaru na donjim trepavicama, zbog toga se nisam šminkala do svoje dvadesete. Takođe, govorila je da sam izgledala kao "dete beskućnik na ulici" nakon što sam odabrala svoju, pomalo hipi odeću na pijaci kada sam imala 14 godina.
Prebacivanje krivice
- Moja mama je čuvala sve svoje dnevnike iz tinejdžerskih godina. Imala je veoma očigledan, nedijagnostikovan poremećaj u ishrani, tako da ti zapisi uglavnom sadrže opsesivna merenja njenih grudi, struka, kukova, veličine haljine i težine.
Nekada bi se napila i odmerila bi me, a zatim bi naglasila kako sam mnogo manje privlačna u poređenju sa njom.
Takođe bi mi rekla da sam trošila sjajne gene koje mi je dala tako što nisam mršava. To mi je, naravno, stvorilo poremećaj u ishrani. Kasnije, kada sam bila na fakultetu, probušila sam pupak. Moja mama je tada odlučila da mi kaže da bi ona izgledala još bolje sa pirsingom na pupku da joj nisu uradili hitan carski rez zbog mene.