Proteini koji se nalaze u mesu i mlečnim proizvodima uključeni su u metaboličke procese i neophodni su za izgradnju ćelija u ljudskom organizmu. Kako nedostatak proteina ne bi štetno uticao na zdravlje, oni koji poste tokom više nedelja u svoj jelovnik treba da uključe namirnice kojima ovaj nedostatak može da se nadoknadi.
Brokoli i spanać smatraju se dobrim izvorom biljnih proteina, koji treba uvek da bude zastupljen. Ovo povrće je izvor vitamina, minerala i dijetalnih vlakana, zbog čega je potrebno obogatiti svoju ishranu spanaćem, keljom i bokolijem, ali i krompirom, karfiolom, šargarepom i celerom.
Svaka semenka koja se nalazi u kuhinji može da bude dobar izvor proteina. Semenke suncokreta imaju najviše proteina, koji iznosi sedam grama na četvrt šoljice. Seme susama i maka ima oko pet grama na istu količinu.
Prepun je antioksidansa likopena koji može da smanji rizik od raka i bolesti krvnih sudova. U jednoj šolji sušenog paradajza nalazi se osam grama proteina i sedam grama vlakana. To je dovoljno da ispuni tri četvrtine dnevnih potreba za kalijumom.
Badem, lešnik i kikiriki su visokoproteinska hrana. Najveći procenat sadrži orah, koji takođe sadrži i visok procenat masti. Zbog toga nutricionisti preporučuju ograničen unos od oko 30 grama na dan, što je dovoljno da zadovolji naše dnevne potrebe za proteinima.
Grašak, sočivo i razne vrste pasulja su bogat izvor proteina. Mahunarke u proseku, sadrže oko devet miligrama proteina po jednom gramu. Neke vrste sadrže i do 12 grama na količinu od 100 grama, što može da zameni unos jaja. Osim toga, obiluju vlaknima i esencijalnim aminokiselinama.