Psihoterapeut objašnjava: Zbog čega je loše da odlažete stvari i kako toga da se rešite?
Prokrastinacija – zašto odlažemo poslove koji nas čekaju
U osnovi PROKRASTINACIJE – odlaganja – je težnja za umanjenjem TRENUTNE NAPETOSTI, ali po cenu dugoročnog nerešavanja problema ili neke problematične navike.
Osoba ima vremenski rok pred sobom za neku aktivnost koju opaža kao dosadnu, neprijatnu, nekomfornu, preteću i zbunjujuću. Ona preuveličava neprijatnost zadatka jer odbacuje prave razloge da deluje odmah.
Cilj prokrastinacionog razmišljanja je da se ODRŽI ili OPRAVDA odlaganje.
Obično se završava ODLAGANJEM!
Šta je prokrastinacija
Drajden (Dryden, 2000):
„Prokrastinacija je način ponašanja čiji je cilj da se osoba zaštiti od neprijatnog emocionalnog stanja, kao što je stanje visoke iritiranosti, ako počne da radi zadatak koji ne želi da radi.”
Odlaganje rešavanja problema često se vidi kao mehanizam prevladavanja koji štiti SAMOPOŠTOVANJE osobe kada je suočena sa neprijatnim zadacima.
Često govorite sebi – uradiću to kasnije, najverovatnije sutra. Onda, kada sutra dođe, pravite nove izgovore. Sebi obećavate da nećete više odlagati.
Dej i OʼSalivan (Day & OʼSullivan, 2000) su u istraživanjima dobili rezultat da oko 15–20 odsto odrasle populacije prokrastinira, kao i skoro 50 odsto STUDENTSKE populacije!
Ceo tekst pročitajte na tosamja.media.