STRAH OD BOLESTI može izazvati OZBILJNA OBOLJENJA: Evo kako da ga POBEDITE!
Doktorka Lisa Rankin, posvetila se izučavanju straha u cilju da pomogne svojim pacijentima.
Strah s kojim se nismo suočili oduzima nam životnu radost, pretvara nas u svoje zatvorenike i ugrožava naše zdravlje, postajući ozbiljan faktor rizika za srčani udar ili rak. Lisa Rankin je lekar, spisateljica, predavačica i osnivačica Instituta zdravlja.
U području njenog interesa je spoj nauke i duhovnosti te buđenje svesti, prvenstveno o strahu, a u svrhu samoisceljenja.
Autorka je brojnih naučnih radova i knjiga među kojima su najpoznatije "Um iznad medicine" i "Lek za strah."
U prvoj knjizi govori o tome kako se snagom uma i promenom razmišljanja sami možemo izlečiti, a u drugoj otkriva kako prigrliti vlastiti strah i pretvoriti ga u saveznika.
Nakon što je shvatila da u mnogim situacijama ne može pomoći svojim pacijentima, jer je spoznala da oni to moraju sami učiniti, napustila je lekarski poziv i postala trener života.
Fiziologija straha
Sigurno vam je dobro poznata situacija kada se pojavi loša misao, na primer: Bojim se da ću se teško razboleti.
I onda tu misao stalno vrtite u glavi, ne znajući da tako zapravo samo hranite, odnosno pojačavate svoj strah. Nezavisno od toga da li vam preti stvarna opasnost ili ne, nakon takve misli u vašem mozgu se pokreće amigdala – svojevrsni centar za strah, koji proizvodi stresnu reakciju u telu.
Viktorija Bekam je ZLA SVEKRVA - Zabranila budućoj snahi da uradi OVO?!
Napravite odmah: Vitaminska bomba koja leči ANEMIJU i POPRAVLJA KRVNU SLIKU! (RECEPT)
U telu se luče hormoni stresa kortizol, adrenalin i noradrenalin, koji telo pripremaju za situaciju bori se ili beži (fight or flight). Amigdala sarađuje s delom mozga koji se naziva talamus, a koji prima informacije, zatim s hipokampusom, koji pamti, te s cerebralnim korteksom, u kojem se odvija naše razmišljanje. Čak i dugo vremena nakon nestanka stvarne pretnje, sve što pokreće osećaj straha, lančanom reakcijom stimuliše navedene delove mozga i čini zatvoreni krug – kaže dr Rankin.
I zbog toga možete postati hronično prestrašeni i anksiozni.
Stres i strah vode u bolest
Danas smo stalno pod stresom. Ali da li znamo uopšte šta je to stres? Stres nije ništa drugo nego strah, briga i anksioznost odeveni u društveno prihvatljivije ruho. Svaki put kada doživite stresnu situaciju, pojačava se delovanje vaše amigdale na pretnje, stoga postajete osetljivi na strah. Stresne reakcije tela bukvalno troše deo vašeg mozga – hipokampus, koji je zadužen za sećanja, a hormon stresa kortizol slabi neuronske sinapse u mozgu i usporava stvaranje novih.
Dakle, stres, odnosno strah, ubrzava propadanje vašeg mozga! Stres takođe budi simpatički sistem i telo se ponaša kao da je pod stvarnom pretnjom pa svu krv preusmerava prema većim organima, poput mozga i srca.
A kada se strah otme kontroli i postane vaše trajno stanje, ti mehanizmi odbrane prestaju da funkcionišu i otvara se put raznim oboljenjima.
Ali, kada strah zamenite emocijama poput ljubavi, zahvalnosti, osećaja povezanosti i slično, uključuje se vaš parasimpatički sistem te se krv preusmerava prema probavnim organima i imunosnom sistemu. To znači da se, kada je vaše telo opušteno, uključuju mehanizmi koji štite od bolesti.
Istinski i lažni strah
Dr Rankin navodi dve vrste straha - istinski i lažni strah. Istinski strah možete osetiti kad vam preti stvarna opasnost - nesreća ili čak smrt. To je koristan strah koji aktivira telo za samoobranu.
- Glas istinskog straha javlja se s namerom da vas spasi - kaže dr Rankin.
S druge strane, lažni strah javlja se kad nema stvarne opasnosti. Naprimer, čeka vas neki poslovni sastanak, a u vama se javlja lažni strah u obliku strepnje, brige, zabrinutosti oko toga šta će dalje biti, hoćete li stići na sastanak, hoćete li razočarati saradnike… I najčešće se ništa od toga ne dogodi.
To je bezrazložan i često neopravdan strah koji vas dugoročno može dovesti do fizičkih obolenja.
Šta učiniti s lažnim strahom?
Budući da se lažnog straha ne možete potpuno osloboditi, rešenje je da promenite svoj odnos prema njemu. Kako? Dopustite mu da postane vaš učitelj.
- Kad se strah pojavi, ne reagirajte automatski. Umesto toga, preispitajte ga. Otvoreno, znatiželjno, pitajte ga čemu vas može naučiti - savetuje dr Rankin.
Ako još iz detinjstva vučete naviku da se grčevito držite sigurnosti, to vas uveliko ograničava u životu. Zbog toga se jako bojite promena i nekih novih situacija. Ali ne zaboravite da živite u svetu koji ne garantuje baš ništa stalno i sigurno. Ublažite svoje strahove tako da prestanete da tražite sigurnost. Shvatite da je lepota života upravo u neizvesnosti i nesigurnosti. Strah će vam tako pomoći da osvestite spoznaju kako i usred promene i haosa možete živeti mirno i spokojno.
Kad prigrlite strah, vaše telo će čak i u stresnoj situaciji početi da se opušta jer ćete vi na nekom dubokom, iskonskom nivou znati da vam je upravo to iskustvo potrebno za vaš duhovni rast.