Muči vas česta ANKSIOZNOST? Dve stvari koje koristite svaki dan POGORŠAVAJU stanje vaše PSIHE
Uvođenje jedne navike je neophodno.
Anksioznost se može lečiti na različite načine, najčešće terapijom ili pojedinim lekovima uz preporuku psihijatra, a koji balansiraju hemijske procese u mozgu.
Međutim, postoje i prirodni načini pomoću kojih možete ublažiti simptome.
"Doktorki sam rekla da ću UMRETI..." Srpske pevačice posao umalo koštao ZDRAVOG RAZUMA, jedna se navukla na lekove
Proverite MLADEŽE! Iako promena na koži NIJE UVEK indikator MELANOMA, samoprovera vam možda može SPASITI ŽIVOT
Ni VIRUSI ni BAKTERIJE im ne mogu ništa: Ovi horoskopski znaci se skoro nikad ne RAZBOLJEVAJU, njihov imuni sistem je ČELIČAN
Povremena anksioznost je normalna pojava. Međutim, mnogi ljudi sa anksioznim poremećajima često imaju intenzivan, prenaglašen, uporan osećaj zabrinutosti i straha od svakodnevnih situacija. Ova osećanja anksioznosti i panike ometaju svakodnevne aktivnosti, teško ih je kontrolisati, nesrazmerna su stvarnoj opasnosti i mogu trajati dugo, pišu mediji.
Osim medikamenata, psihoterapije i drugih medicinskih tretmana, postoje i prirodni načini na koje možete da ublažiti simptome anksioznosti:
Budite fizički aktivni
Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina i seratonina – neurotransmitera, koji ublažavaju osećaj stresa i napetosti, te poboljšavaju raspoloženje, pa samim tim mogu smanjiti intenzitet anksioznih poremećaja.
Isključite alkohol iz upotrebe
Budući da alkohol može delovati poput sedativa, na početku može ublažiti simptome anksioznosti. Međutim, istraživanja sugerišu da dugotrajna upotreba alkohola može pojačati anksioznost. Hronično konzumiranje alkoholnih pića može narušiti ravnotežu neurotransmitera, koji pozitivno utiču na mentalno zdravlje. Njihov disbalans pojačava intenzitet simptoma anksioznosti.
Izbacite visokostimulativne namirnice iz ishrane
Iz ishrane isključite visokostimulativne namirnice poput onih koje sadrže industrijski šećer, kofein, veću količinu soli, aditive i konzervanse. Nizak nivo šećera u krvi, dehidracija ili hemikalije u prerađenoj hrani, kao što su veštačke arome, veštačke boje i konzervansi, mogu izazvati promene raspoloženja kod pojedinih ljudi. Ishrana sa visokim sadržajem šećera, soli i kofeina takođe može uticati na pojavu anksioznosti.