Da li slobodno možete konzumirati SIROVU CVEKLU ili to predstavlja ZDRAVSTVENI RIZIK? Mora li se kuvati?

Cvekla postaje sve popularnija na našim tanjirima u jesenjim, zimskim i prolećnim mesecima. Sa svojom svetlocrvenom bojom i bogatim sadržajem hranljivih materija, uključujući vitamin C, folnu kiselinu, vlakna i minerale kao što su kalijum, gvožđe i cink, smatra se pravom vitaminskom bombom.

 Ali ostaje pitanje: da li treba da kuvate cveklu pre nego što je pojedete ili možete bezbedno da je jedete sirovu? U ovom članku ćemo pogledati prednosti i nedostatke obe metode pripreme i dati vam dragocen uvid kako biste doneli najbolju odluku za svoje zdravlje.

Cvekla: sirova i puna vitalnosti

Ako izaberete svežu, sirovu cveklu, imate različite mogućnosti pripreme. Iako možete da kuvate crvenu krtolu, to nije neophodno. Ključna prednost jedenja sirove cvekle je u tome što ona zadržava sve zdrave hranljive materije koje se delimično mogu izgubiti kuvanjem.

Naš savet: Narežite sirovu cveklu na sitne trakice i pomešajte ih sa izmrvljenim feta sirom, seckanim orasima i svežim začinskim biljem poput peršuna ili korijandera. Za svežu i aromatičnu poslasticu prelijte salatu prelivom od maslinovog ulja, limunovog soka i meda. Ili kombinujte sirovu cveklu sa voćem kao što su jabuke, pomorandže i đumbir da biste napravili osvežavajući smoothie. Prirodna slatkoća voća se odlično slaže sa zemljanim ukusom cvekle i pruža vam koncentrisano opterećenje vitamina i antioksidanata.

Bez obzira na to koji način pripreme izaberete, sirova cvekla nudi odličnu priliku da iskoristite zdravstvene prednosti ovog svestranog povrća, a da pritom ne morate da propustite potpuno uživanje.

Budite oprezni sa cveklom: oksalnom kiselinom i nitratom

Cvekla, iako bogata vrednim hranljivim materijama, takođe predstavlja potencijalne rizike zbog sadržaja oksalne kiseline i nitrata. Ljudi sa problemima bubrega ili žučne kese treba da jedu hranu koja sadrži oksalnu kiselinu, kao što je cvekla, u umerenim količinama ili da je izbegavaju i kontaktiraju svog lekara ako imaju bilo kakve nedoumice. Sadržaj oksala može se smanjiti kuvanjem ili blanširanjem.

Pored sadržaja oksalne kiseline, cvekla sadrži i nitrate. U nepovoljnim uslovima, kao što je nepravilno skladištenje, nitrat se može pretvoriti u nitrit, što otežava transport kiseonika u krvi. Nitriti mogu da formiraju kancerogene nitrozamine. Zbog toga se preporučuje da odojčad i mala deca ne konzumiraju cveklu.

Saveti za "baratanje" cveklom

Oguliti pre konzumacije: Kada jedete sirovu cveklu, guljenje je neophodno, što je najbolje uraditi ljuštenjem.

Kuvanje ili pečenje sa korom: Prilikom kuvanja ili pečenja preporučuje se da se cvekla kuva sa korom kako bi se smanjio gubitak vrednih sastojaka.

Koristite rukavice: Rukavice se preporučuju kada sečete ili sečete na kockice jer povrće ostavlja jake mrlje. 

Otkrijte raznolikost: Pored poznate crvene repe, postoje i druge sorte repe kao što su žuta ili crveno-bela prugasta verzija koje su blažeg ukusa.

Uzmite u obzir veličinu: Veličina krtola utiče na ukus, pri čemu manje krtole imaju blaži ukus, a velike mogu biti drvenaste. Prilikom kupovine, ljuska treba da bude čvrsta, glatka i neoštećena.

Pravilno skladištenje: Cveklu treba čuvati na hladnom, suvom i tamnom mestu, iako frižider nije apsolutno neophodan.

Uzgajajte je sami: Za one koji žele da sami uzgajaju cveklu, najbolje vreme za setvu je kraj aprila ili početak maja. Povrće preferira sunčanu lokaciju i može se brati nakon otprilike tri meseca.