DA LI STE ZNALI: Bez ovih 7 ORGANA u telu možemo normalno da živimo!

Ljudsko telo je čudo prirode, otpornije i žilavije nego što mislite, može da funkcioniše čak i sa samo polovinom mozga na raspolaganju, kažu naučnici.

Ako se mučiš i ne možeš brzo da zaspiš, isprobaj ovih 5 tehnika!

Kad dobrovoljno date krv, izgubite oko 3,5 biliona (ne, nije greška, ne radi se o milijardama, već zaista o bilionima; bilion je 'milion miliona') crvenih krvnih zrnaca, ali ih telo vrlo brzo zameni novim.

Možete da izgubite čak i vrlo velike delove vitalnih organa i da živite. Recimo, čovek može relativno normalno da funkcioniše i sa svega polovinom mozga.

BOL U STOMAKU NIKAD NE SMEŠ DA IGNORIŠEŠ: Ovo su simptomi ozbiljne bolesti

Drugi važni organi mogu biti i u potpunosti odstranjeni, a da to ne ostavi dramatične posledice po život osobe koja je bez njih ostala.

Bez kojih velikih organa može da se živi objasnio je za britanski "San" dr Adam Tejlor, profesor anatomije na Univerzitetu u Lankasteru.

Slezina

Ovaj organ nalazi se na levoj strani abdomena, ispod rebara i često se odstranjuje zbog povreda pri saobraćajkama, recimo. Pošto se nalazi u neposrednoj blizini rebara, slezina je "ranjiva" tačka pri povredama abdomena.

Uloga slezine je skladištenje i recikliranje crvenih i belih krvnih zrnaca i trombocita.

Ako se ona odstrani, osoba može da živi normalno jer jetra takođe ima ulogu u recikliranju crvenih krvnih zrnaca i njihovih komponenti, a limfne žlezde u telu preuzimaju ostale funkcije odstranjene slezine.

Želudac

Želudac može biti odstranjen u slučajevima kancera i teških povreda. Ako do toga dođe, hirurzi naprave "bajpas" i povežu jednjak sa tankim crevom. Pacijenti, naravno, kasnije moraju strogo da se pridržavaju specifičnog načina ishrane, što znači da hrana koju uzimaju mora biti u obliku koji organizam može da svari u tankom crevu. Ukratko, tečna ili polutečna hrana je sve što im je dozvoljeno.

I TO POSTOJI: Ovo je ZDRAVA DIJETA, a Nikol Kidman se "kune" u nju!

Reproduktivni organi

Preciznije, testisi kod muškaraca, jajnici kod žena. Ukoliko se hirurški odstrani jedan testis ili jedan jajnik, osoba i dalje može da ima decu, prirodnim putem. Ipak, ukoliko se zbog tumora ili teških povreda odstrane oba testisa ili oba jajnika, onda više potomstvo prirodnim putem nije moguće.

Ako se ženi odstrani i materica, zbog raka ili teške povrede, menstrualni ciklus biće zaustavljen.

Odstranjivanje jajnika ne utiče na životni vek, dok odstranjivanje testisa, prema nekim istraživanjima, ponekad čak i produžava žvot muškarca.

Debelo crevo

Debelo crevo dugo je oko metar i po, i njegova uloga u organiznu je da apsorbuje vodu i sabija feces pre izlaska iz tela. Najčešći uzrok odstranjivanja delova ili celog debelog creva je kancer.

Nakon takvih intervencija, pacijenti se obično oporave sasvim kako treba, ali se, u zavisnosti od toga koliki je deo debelog creva odstranjen, i koji deo je odstranjen, ponekad može desiti da je za defekaciju neophodna stoma - otvor na stomaku, kroz koji se izmet izbacuje u specijalnu vrećicu.

DORUČAK, RUČAK, VEČERA: Evo šta zaista jede model Miranda Ker! (VIDEO)

Žučna kesa

Ovaj organ nalazi se pored jetre, u gornjem desnom delu abdomena. U njoj se skladišti žuč, koju proizvodi jetra i koja služi za razgradnju masti.

Kad creva "detektuju" masti, žuč dospeva u creva i pomaže u varenju tih masnoća.

Žučna kesa najčešće se odstranjuje zbog stvaranja kamenja. Ali, i ako do toga dođe, pacijenti mogu da žive bez drastičnih promena životnih navika.

Bubrezi

Osobe kojima je jedan bubreg odstranjen mogu da žive bez problema, jer imaju drugi bubreg (koji nam u stvari služi kao "rezerva").

Tehnički, moguće je živeti i bez oba bubrega, ali jako, jako teško.

Bubrezi filtriraju krv, zadržavaju ono što nam treba i izbacuju ono što organizmu ne treba. Kada pacijent zbog bolesti ili teških povreda ostane bez oba bubrega, jedino rešenje je dijaliza - višesatni postupak koji zamenjuje ulogu bubrega, na koji pacijent mora odlaziti redovno, nekoliko puta nedeljno.

Dijaliza je iscrpljujuća procedura, koja značajno skraćuje životni vek osobe o kojoj je reč.

Ukoliko pacijent započne dijalizu u '20. godinama, očekivani životni vek je 16 do 18 godina, ali ukoliko pacijent počne sa dijalizom u '60. očekivani životni vek je svega pet godina.

Slepo crevo

Ranije se verovalo da je slepo crevo beskorisno, ali nove naučne teorije kažu da ono služi kao "sigurna kuća" za dobre bakterije koje naseljavaju naša creva, tako da kad njihova ravnoteža bude poremećena zbog bolesti bakterije iz slepog creva mogu da pomognu da se obnovi njihov broj.

Ukoliko dođe do upale, slepo crevo se hirurški uklanja, ali oni koji su operisani potvrđuju da nisu primetili nikakvu razliku u životu pre i posle opreacije.