"Nisam imao bolove, ali sam osećao da nešto nije u redu": Dejan Pantelić je ovako saznao da boluje od KARCINOMA
Mnogi se susreću sa borbom koju je vodio Deki i iz koje je izašao kao pravi pobednik.
Voditelj Dejan Pantelić suočio se svojevremeno sa teškom bolešću, a u tim trenucima mu je najveća podrška bila supruga Miona.
Naime, Dejan je 2012. godine saznao da boluje od tumora krajnika, pa se mesecima lečio u inostranstvu gde je i operisan. Kako je sam ispričao u borbi sa opakom bolešću, iz koje je izašao kao pobednik, velika podrška mu je bila supruga.
- U tim trenucima čovek samo razmišlja o porodici, o svojoj maloj deci koje nisam izveo na put. Razmišljao sam o mom Vukašinu i upravo dok ovo govorim gledam njegovu i Laninu fotografiju koja se nalazi na mom radnom stolu. Prosto nisam naučio Vukašina da igra fudbal i košarku, Lanu nisam odveo pred oltar kod njenog budućeg supruga. Iako je mala, to mi je bilo u podsvesti kao neka obaveza. S druge strane, nisam smeo sebi da dozvolim da se predam jer prosto ne smem da budem sebičan i supruzi ostavim toliki teret da se ona brine i žrtvuje za porodicu, a to radi i ovako i onako. To su bile neke stvari koje su mi bile u glavi dok sam prolazio kroz te neprijatne životne izazove - iskreno je govorio Dejan Pantelić za „Story“.
Dejan: "Nisam imao bolove"
- Nisam imao neke bolove, prosto sam osećao da nešto nije u redu. Imao sam problem ispod krajnika, a namerno neću da ga imenujem. On je krenuo da se širi i da mi gura jednu žlezdu. Lutao sam po lekarima. Ništa me nije bolelo. Rak u startu ne boli, ali verovatno kasnije boli. Krvna slika mi je bila fantastična, nisam bio pušač, nikad nisam pio. Na prvi pogled krajnik je bio zdrav. Tek kada su uradili radikalnu operaciju, videlo se da se on učaurio ispod krajnika - ispričao je Deki jednom prilikom.
Supruga mu je bila velika podrška
- Nas dvoje smo toliko bliski da neke stvari rešavamo bukvalno pogledom. Sazrevamo i rastemo zajedno sa našim klincima. Koliko god da mi je ponekad teško, srećnim me čini što ona i ja decu vaspitavamo onako kako su to radili naši roditelji. Važno nam je da budu stvarno dobri ljudi, da pomažu drugarima, da nisu agresivni, da se sa osmehom nose sa svime u životu, i to nije stereotip, zaista tako mislimo. Svojoj deci smo najbolji prijatelji, ali s autoritetom. Pomaže nam i to što smo Miona i ja mladi duhom, kao da smo juče izašli iz školskih klupa, znamo sve fore i fazone - pričao je za „Gloriju“ voditelj tada.