Naučno je dokazano: Ova voćka značajno poboljšava raspoloženje, a sve zbog jednog vitamina

Zdrava ishrana ide ruku pod ruku sa visokim kvalitetom života, ali istraživači i dalje uče više o vezi između hrane i mentalnog zdravlja. Da bismo dalje istražili ovu temu, nedavna studija koju je objavio British Journal of Nutrition bavila se efektima konzumiranja kivija i vitamina C na raspoloženje i brzinu kojom su učesnici iskusili poboljšanja.

Studija je otkrila da je konzumiranje kivija poboljšalo raspoloženje nakon četiri dana, pri čemu je uticaj na vitalnost i raspoloženje bio nešto jači u poređenju sa onima koji su primali suplemente vitamina C. Ovo naglašava važnost vitamina C za mentalno zdravlje i sugeriše da bi dobijanje ove hranljive materije iz celih izvora hrane mogao biti najefikasniji metod.

Kivi je jedno od mnogih voća koje nudi nekoliko zdravstvenih prednosti. Pored toga što sadrži vlakna, kalijum i vitamin E, ima relativno visok nivo vitamina C. Vitamin C je kritična hranljiva materija neophodna za funkciju imunog sistema i zarastanje rana. Prethodne studije pokazuju da dodaci vitamina C i voće bogato vitaminom C mogu pomoći u poboljšanju raspoloženja.

Za trenutnu studiju, istraživači su pretpostavili da vitamin C može uticati na raspoloženje i zdravu funkciju mozga. Želeli su da istraže kako bi unos voća mogao uticati na mentalno zdravlje tokom nekog vremena. Učesnici su bili podeljeni u tri grupe: jedna grupa je svakodnevno dobijala suplement vitamina C, druga dva kivija dnevno, a treća dnevnu tabletu placeba.

Učesnici su uzimali dodeljenu intervenciju ili placebo četiri nedelje i odgovarali na ankete svaki drugi dan. Ankete su prikupile podatke o nekoliko komponenti kao što su energija i umor, raspoloženje, produktivnost, kvalitet i kvantitet sna i nivoi fizičke aktivnosti. Istraživači su otkrili da su učesnici koji su konzumirali kivi primetili poboljšanje raspoloženja i vitalnosti oko četiri dana i poboljšanje produktivnosti oko 14. dana, prenosi Hola!

Nalazi studije sugerišu da postoji vrednost u merenju čestih promena raspoloženja u realnom vremenu u svakodnevnom životu kroz interventna ispitivanja kako bi se razumeli obrasci i vremenski okviri promena.