Šta se smatra VISOKOM TEMPERATUROM, i u kojim slučajevima je TREBA SKIDATI, a u kojim NE?
Po najnovijim standardima, “normalnom” telesnom temperaturom smatra se temperatura u opsegu od 36.2 do čak 37.5 stepeni. Temperatura često i varira tokom dana, a zavisi i od aktivnosti – tokom vežbanja, jela, konzumiranja cigarete dolazi do porasta temperature.
Deca i žene su generalno toplije, posebno u trudnoći i tokom ovulacije. Treba uzeti u obzir i da temperatura zavisi od mesta na kome se meri, i centralno merene vrednosti (rektalno) su uglavnom preciznije, i više su za oko 0.3 stepena u odnosu na periferno merenu temperaturu (ispod pazuha).
Kada temperatura raste, organizam se brani
Porast telesne temperature iznad vrednosti od 37.3 stepeni u jutarnjim, odnosno iznad 37.8 stepeni u večernjim časovima, ukazuje na neki patološki proces u telu, najčešće infekciju. Groznica, malaksalost, bol u mišićima su klasični simptomi povišene temperature, ali je upravo to znak da naš organizam radi upravo ono što treba – bori se protiv infekcije. Veoma visoke temperature, iznad 40 stepeni, mogu da dovedu do i konfuzije, preterane pospanosti, iritabilnosti, pa čak i konvulzija – epileptičnih napada, ali je ovde neophodno naglasiti da je u slučajevima veoma visoke temperature neophodno obratiti se lekaru.
Temperatura je jedan od najčešćih razloga poseta lekarima, pogotovo u pedijatrijskoj populaciji. Roditelji su uglavnom uplašeni i uvereni da dete mora da ima “normalnu” temperaturu, i često daju antipiretike – lekove za snižavanje temperature, čak i kada je temperatura minimalno povišena.
GOTOVO JE SA KOZMETIČKIM SALONOM - Ana Ćurčić priznala da čeka POTVRDU od svoje dece: Sve ispričala
NAGLA MALAKSALOST i osećaj GLADI ukazuju na OZBILJNO zdravstveno stanje, pogotovo ukoliko je praćeno OVIM!
Međutim, povišena temperatura nije primarna bolest i ukoliko vrednosti ne prelaze 38.5 stepeni, nije razlog za brigu, već ima važnu ulogu u imunološkom odgovoru organizma na infekciju, inflamaciju ili traumu.
Dokazano je da blago povišena temperatura ne dovodi do pogoršanja bolesti niti do neuroloških komplikacija. Naravno, ovo ne važi kada su u pitanju bebe mlađe od 3 meseca, imunokompromitovani pacijenti, kao i kod ljudi sa drugim udruženim simptomima koji ukazuju na ozbiljnije bolesti, i u tim slučajevima je neophodno obratiti se lekaru.
Uzroci
Uzroci povišene temperature su brojni, i pored već navedenih infektivnih uzroka kao što su virusi, bakterije i paraziti, oni mogu biti i neinfektivne prirode: vaskulitis, duboka venska tromboza, oboljenja vezivnog tkiva, karcinomi i neželjeni efekti nekih lekova.
A zašto uopšte dolazi do porasta telesne temperature i šta je to termoregulacija?
Temperatura organizma je kontrolisana od strane hipotalamusa koji se nalazi u mozgu. Prisustvo okidača koji se naziva pirogen, izaziva lučenje supstance, prostaglandina, koji utiče na hipotalamus, a on dalje aktivira procese koji podižu telesnu temperaturu. Organizam podiže temperaturu do “postavljene granice” i kroz aktivno stvaranje i kroz povećano zadržavanje toplote:
- Sužavanje krvnih sudova na periferiji tela dovodi do smanjenog gubitka telesne toplote
- Noradrenalin dovodi do povećanog stvaranja toplote iz braon masnog tkiva
- Mišićne kontrakcije, odnosno drhtanje, ubrzavaju metabolizam i stvaraju toplotu
Navedeni pirogeni mogu biti endogenog (stvara ih sam organizam) ili egzogenog porekla. Egzogeni okidači su najčešće mikrobi – npr. toksini i delovi ćelijskog zida bakterija. Sa druge strane, endogene pirogene stvara sam organizam kao deo imunološkog odgovora. Monociti, jedan od tipova belih krvnih zrnaca, luče citokine koji stimulišu hemijske procese koji dovode do porasta temperature. Monociti su u slučaju infekcije stimulisani od strane egzogenih pirogena i antitela, ali mogu biti i stimulisani i od strane unutrašnjih faktora, kao što je oštećenje tkiva u traumi, reumatoidnom artritisu, i slično.
Dakle, porast telesne temperature je normalna reakcija organizma i deo normalnog imunološkog odgovora. I postavlja se pitanje: Da li je i kada je neophodno lečiti ovaj simptom?
Da li je i kako treba lečiti?
Koncept “povišene temperature” je jedan od glavnih fokusa medicine vekovima, i iako je naše znanje o mehanizmima nastajanja, merenju i lečenju evoluiralo, sama praksa tretiranja temperature ostaje kontroverzna. Naučnici su podeljeni u dve grupe – one koji smatraju da svaka temperatura treba da se snižava jer je “metabolička šteta” koju povišena temperatura pravi veća od potencijalne fiziološke koristi, i sa druge strane one koji veruju da je povišena temperatura protektivan adaptivan odgovor organizma i da je u većini slučajeva neophodan.
Povišena temperatura štiti organizam
Ovaj drugi pristup je u poslednje vreme sve više podržan od strane sve većeg broja naučnih studija koje potvrđuju činjenicu da je povišena temperatura zaštitni mehanizam imunološkog sistema sa višestrukim koristima:
- Inhibira rast bakterija
- Olakšava imunim ćelijama da se kreću duž zidova krvnih sudova tokom napada na mikrobe
- Izaziva lučenje specifičnih proteina iz belih krvnih zrnaca koji štite ćelije
- Pojačava delovanje antibiotika
Neki od kontraverznijih rezultata studija sugerišu i da:
- Povišena telesna temperatura ubrzava metabolizam što za posledicu ima razgradnju mišića i drugih tkiva. Iako funkcija ovog procesa nije dovoljno razjašnjena, neki naučnici smatraju da je razgradnja mišića izvor proteina, odnosno strukturnih elemenata neophodnih u oporavku drugih delova organizma.
- Takođe je dokazano i da povišena telesna temperatura aktivira ekspresiju gena koji imaju ulogu u zaštiti ćelije.
- Tipični simptomi povišene temperature su malaksalost, pospanost i gubitak apetita. Iako zvuči kontradiktorno da gubitak apetita može biti koristan u bolestima kada se zna da je organizmu neophodna energija da se oporavlja, naučnici smatraju da restrikcija kalorijskog unosa promoviše konzervaciju energetskih zaliha. Smanjen unos hrane takođe izaziva stres-odgovore organizma što smanjuje osetljivost tkiva na oštećenja tokom infekcije. Spavanje je svakako dodatni mehanizam čuvanja energije. I na kraju, malaksalost i pospanost dovode do socijalnog povlačenja, čime se smanjuje mogućnost širenja infekcije.
- Neutralizacija toksina izlučenih od strane samih mikroba, kao i toksičnih supstanci koje se stvaraju kao posledica oštećenja tkiva tokom infekcije
I na kraju, šta treba da znamo?
Zaključak je da ukoliko telesna temperatura ne prelazi 38,5 stepeni, i ne postoje drugi ozbiljniji simptomi, potpuno je bezbedno sačekati sa snižavanjem temperature. Štaviše, time se pojačava prirodni imunološki odgovor organizma i olakšava borba protiv infekcije.
Naravno, treba ponoviti i naglasiti da ovaj savet ne važi u sledećim slučajevima:
- Kada je povišena temperatura posledica neinfektivnog uzroka, kao što su inflamatorne bolesti, karcinom i duboka venska tromboza
- Kod beba do tri meseca starosti
- Kod imunokompromitovanih bolesnika kod kojih i blago povišena temperatura može biti simptom ozbiljnije bolesti
- I ukoliko temperatura traje duže od tri dana