Analizirajući genome virusa iz 7.500 ljudi inficiranih novim korona virusom, naučnici su uspeli da karakterizuju šablone diverziteta genoma SARS-CoV-2 virusa, što može da se iskoristi da se preciziraju smernice za pronalaženje lekova i vakcina.
Ova studija je identifikovala oko 200 genetskih mutacija virusa, što pokazuje kako se on adaptira i evoluira kako bi se prilagodio svom ljudskom "domaćinu".
Istraživači su saznali da je najveća proporcija globalnog genetskog diverziteta SARS-CoV-2 pronađena u najteže pogođenim zemljama, što znači da se desila rana globalna transmisija virusa, i da nije bilo jednog "nultog pacijenta" u većini zemalja.
Nova saznanja su objavljena u magazinu Infekcija, genetika i evolucija, takođe pokazuju definitivno da se virus pojavio nedavno, krajem 2019., pre nego što se brzo raširio po celoj planeti. Naučnici su analizirali pojavu genetskog diverziteta SARS-CoV-2, novog korona virusa koji izaziva oboljenje Covid-19, pregledajući genome 7.500 virusa izdvojenih iz inficiranih pacijenata širom planete. Oni su identifikovali 198 mutacija koje su se nezavisno jedna od druge pojavile više od jednom, što može da otkrije na koji način se ovaj virus adaptira.
Vodeći autor studije, profesor Fransoa Balu (UCL Institut za genetiku) rekao je:
- Svi virusi mutiraju prirodnim putem. Mutacije same po sebi nisu loša stvar, i ne postoji razlog da mislimo da SARS-CoV-2 mutira brže ili sporije nego što se očekuje. Dosad ne možemo da zaključimo da li SARS-CoV-2 postaje manje ili više smrtonosan i zarazan.
Male genetske promene, ili mutacije, koje su identifikovane, nisu ravnomerno raspoređene po genomu virusa. Dok neki delovi genoma pokazuju veoma mali broj mutacija, istraživači kažu da bi ovi stabilniji delovi virusa bili bolja meta za razvoj lekova i vakcina.
- Veliki izazov, kad je reč o pobeđivanju virusa, je taj da lek ili vakcina mogu da postanu neefikasni ako virus mutira. Ako fokusiramo naše napore na delove virusa koji imaju manju verovatnoću da mutiraju, imamo veću šansu da razvijemo lek koji će dugoročno biti efikasan - objasnio je profesor Balu. - Treba da razvijemo lekove i vakcine koje virus neće lako zaobići.
Ko-autorka dr Lusi van Dorp (Institut za genetiku UCL), dodala je:
- Postoji još veoma malo genetskih razlika ili mutacija između virusa. Saznali smo da su se neke od ovih promena desile više puta, nezavisno jedna od druge, u toku pandemije - moramo da nastavimo ovo da pratimo, pošto će nam još genoma biti dostupno - i pokušamo da razumemo šta tačno oni rade.
Ovi rezultati su dodatak sve većoj količini dokaza da svi virusi SARS-CoV-2 imaju zajedničkog pretka sa kraja 2019. godine, što znači da je u to vreme virus "preskočio" sa prethodnog životinjskog "domaćina" na čoveka. Ovo znači da je veoma mala verovatnoća da je virus koji izaziva Covid-19 bio u cirkulaciji među ljudima pre nego što je prvi put detektovan.
U mnogim državama, uključujući i Veliku Britaniju, diverzitet uzoraka virusa bio je isto toliko veliki koliko na globalnom nivou, što znači da je virus ušao u Veliku Britaniju više puta, nezavisno, a ne preko jednog slučaja.
Istraživački tim je razvio i novu, interaktivnu, open-sors onlajn aplikaciju, kako bi naučnici širom sveta mogli takođe da imaju uvid u genome virusa i primene slične pristupe, kako bi bolje razumeli njegovu evoluciju.
Dr van Dorp je rekla:
- To što smo u stanju da analiziramo tako veliki broj genoma virusa unutar prvih nekoliko meseci pandemije moglo bi da bude od neprocenjivog značaja za razvoj lekova, i pokazuje koliko daleko je dogurao razvoj genetskih istraživanja, u poslednjoj deceniji. Svi sada imamo korist od ovog istraživanja kojim se stotine istraživača bave na globalnom nivou, sekvencirajući genome virusa i stavljajući ih svima na uvid.
Studiju su sproveli istraživači sa UCL, zajedno sa kolegama sa Reuniona, Oksforda, Imperijalnog koledža u Londonu, a podržali su ih Newton Fund UK-China NSFC inicijativa i Savet za biotehnologiju i biološke nauke (BBSRC).