Zemlje u kojima je obavezno besežiranje, odnosno, primena BCG vakcine protiv tuberkuloze, imaju deset puta manju smrtnost od COVID-a 19, nego zemlje u kojima se ta vakcina ne primenjuje. Ove su statistike proizašle iz istraživanja koje su proveli američki i britanski naučnici, a rezultati studije predstavljeni su pre nekoliko dana.
BCG je skraćenica za "Bacillus Calmette-Guerin" i ova vakcina protiv tuberkuloze nazvana je po dvojici francuskih naučnika koji su došli do njegovog otkrića pre stotinu godina. U obaveznu primenu uvele su ga države koje su kroz istoriju imale veliki broj obolelih od TBC-a. Države poput Italije, Amerike ili Holandije nemaju ga u obaveznom programu vakcinacije, i upravo je u tim državama smrtnost od korona virusa izuzetno velika.
Američko-britanska naučna studija pratila je smrtnost od korone u 178 zemlja, u periodu od petnaest dana, odnosno, od 9. marta do 24. marta. Brojke su na kraju pokazale da je pojava COVID-a 19 u zemljama gde nema besežiranja deset puta veća nego u zemljama gdje se vakcina primenjuje, a jednako tako i da je smrtnost u zemljama koje besežiraju deset puta manja nego u onima koje to ne rade.
Dr Ašiš Kamat, američki onkološki hirurg, koji je radio na ovoj studiji, rekao je nakon svega da su u trenutku dok se čekaju rezultati o tomu koliki je zaštitni učinak BCG-a u slučaju korona virusa, ovi pokazatelji koje je iznedrila studija zapravo prijatno iznenađenje.
Poslednjih nedelja, upravo se BCG vakcina umnogome pominje kao jedan od značajnih potencijalnih kandidata na osnovu čijeg sastava bi se mogla kreirati vakcina za COVID 19.
Svoje mišljenje o svemu je izneo i akademik Miroslav Samaržija, načelnika Klinike za plućne bolesti Jordanovac.
- To je sve još uvek na nivou naučne spekulacije, i cela priča nije dovoljno naučno potkrepljena. Pojavili su se i protivargumenti, poput onih da se u Londonu besežiranje redovno sprovodi, a London je istovremeno jedno od većih žarišta virusa. U svakom slučaju, ova studija je dobar pokušaj i zvuči ohrabrujuće, no trebaće još niz analiza da njeni rezultati budu naučno utemeljeni i da se uzimaju kao činjenice - istakao je akademik Samaržija.
Takođe je važno pomenuti da rezultati broja smrtnosti, primera radi u Londonu, gde je sada žarište, zavisi i od toga koliko onde živi ljudi koji su se doselili iz zemalja gde vakcinacija nije obavezna. Kako smo već pomenuli, BCG vakcina predmet je istraživanja i smatra se kandidatom za spas od korona virusa, pa se u Australiji sprovode klinička ispitivanja na četiri hiljade ljudi. Cilj im je pokazati koliki zaštitni učinak ima BCG u slučaju COVID-a 19, no kakav je i koliki taj učinak u nacijama gde se ljudi vakcinišu kao deca, i dalje niko ne može sa sigurnošću reći. Niti sprovedena studija o smrtnosti u 178 zemalja ne iznosi nikakve sigurne zaključke, ali svakako ističe mogućnost da je upravo BCG odigrao veliku zaštitnu ulogu u mnogim državama.
Upravo zato dr Kamat u planu ima novu studiju, i to na hiljadu zdravstvenih radnika koji bi primili BCG vakcinu. To bi bili zdravstveni radnici koji imaju najveći rizik od zaraze koronom, poput onih koji rade u hitnim službama. A dr Kamat dobar je poznavalac BCG vakcine, budući da je autoritet za područje lečenja karcinoma bešike. Kod te se maligne bolesti, naime, u prvoj fazi lečenja imunoterapijom pacijentima daje upravo BCG vakcina.
Ona je odigrala veliku ulogu u čovečanstvu, s obzirom na to da je tuberkuloza jedna od najstarijih bolesti ljudskog roda. Statistike kažu da ga je do sada u svetu primilo više od četiri milijarde ljudi. Kada je besežiranje u pitanju, generalno se sve države sveta mogu svrstati u tri kategorije - one koje vakcinišu čitavu naciju, one koje vakcinišu samo pojedine skupine stanovništva te one koje BCG vakcinu uopšte ne primenjuju.
- Vakcinacija u detinjstvu nikako ne znači doživotni imunitet, no postoje testiranja koja mogu pokazati je li neko i nakon određenog broja godina, nakon besežiranja, i dalje imun. Znamo da su podaci naše studije samo temelj za daljnja istraživanja, i da se odnose samo na jedan kraći vremenski period, no ipak znače nekakav trend koji pokazuje da postojanje BCG vakcine ima veliku ulogu, ne samo kao zaštita od infekcija, nego i kod lečenja karcinoma - smatra dr Kamat.
Njegov je stav da testiranja, koja pokazuju ima li neko imunitet još iz detinjstva, mogu biti korišćena na način da se ponovo vakcinišu određene grupe stanovništva, poput onih ljudi koji imaju povećan rizik od zaraze korona virusom. No on ističe i da treba da se odrade sve kliničke studije, za koje je potrebno određeno vreme te da se tek onda mogu doneti konačni zaključci i odrediti dalji smerovi. Studija koju je sproveo dr Ašiš Kamat, zajedno s kolegama iz drugih zemalja, nije jedina koja ukazuje na besežiranje kao moguću zaštitu od korona virusa. Pre nekoliko dana je i njujorški Institut za tehnologiju predstavio rezultate svoje studije.
Oni pokazuju da su države koje imaju ujednačen obavezni program vakcinacije (uključujući i besežiranje), poput Japana ili Brazila, daleko manje pogođene zarazom korona virusom nego one države koje vakcinaciju ne provode po obaveznom programu.
Dakle, ostaje nam za videti hoće li jedna od najstarijih vakcina koje čovečanstvo koristi, možda odigrati ključnu ulogu u pandemiji novoga doba, koja je paralizovala čitav svet.