OVO POVRĆE UGROŽAVA ŠTITNU ŽLEZDU: Ako već imate problem sa njenim radom, KLONITE GA SE
Metabolizam je proces u kome se hrana koju unosite u telo pretvara u energiju. Ljudi pate od bolesti štitne žlezde, jer njihova štitna žlezda proizvodi previše ili premalo ovih hormona.
Postoji nekoliko tipova bolesti štitne žlezde kao što su hipertireoza, hipotireoza, tiroiditis i Hašimotov tiroiditis, a svi mogu biti uzrokovani raznim stvarima poput nedostatka joda ili čak genetike.
LETO I GLJIVIČNE INFEKCIJE: Rešite se svraba i crvenila na PRIRODAN NAČIN!
NUTRICIONISTA JOVANA SREJIĆ FERLUGA UPOZORILA: Post se ne preporučuje OVIM kategorijama ljudi zbog zdravstvenog stanja
IMATE PROBLEM SA OSIPOM NA BUTINAMA SVAKOG LETA? Ne morate da smršate da biste sprečili TRENJE, u OVOME je stvar
Registrovana dijetetičarka Moli Hembri, napominje da je najčešće stanje štitne žlezde neaktivna štitna žlezda ili "hipotireoza".
- Često glavni neželjeni efekat hipotireoze je povećanje telesne težine - kaže Hembri.
- Ako iznenada dobijete na težini, posebno ako vam se čini da to nije u skladu sa vašim trenutnim navikama u ishrani i vežbanju, važno je da razgovarate sa svojim lekarom da biste rešili sve osnovne probleme, koji u nekim slučajevima mogu uključivati hipotireozu.
Obraćanje pažnje na ono što jedete, može imati veliki uticaj na stanje vaše štitne žlezde.
- Gojtrogeni su namirnice koje sadrže jedinjenje zvano "goitrin", koje može ometati sintezu tiroidnih hormona, zajedno sa nedostatkom joda - kaže Hembri.
Prema Hembri, goitrogeni uključuju nekuvano povrće kao što su brokoli, karfiol i kupus, kao i soja. Međutim, da biste se oslobodili nekih potencijalnih negativnih efekata povrća, možete ih jednostavno zagrejati.
- Zagrevanje povrća krstaša eliminiše njegovu goitrogenu aktivnost - kaže Hembri. U radu objavljenom u "British Medical Journal", istraživači su otkrili da uravnotežena ishrana igra važnu ulogu kada se fokusirate na probleme sa štitnom žlezdom. Konzumiranje prekomerne količine hrane u jednom pravcu dok isključujete drugi može uticati na rad štitne žlezde.
Na primer, previše masti, vlakana i joda. Takođe, određeni neidentifikovani hranljivi sastojci koji se nalaze u povrću mogu biti goitrogeni kada se unose u velikim količinama. Kako je Hembri takođe primetila, oni su prisutni u kupusu i drugim članovima te porodice. Kao i uvek, pre bilo kakve značajne promene u ishrani, važno je da se konsultujete sa svojim lekarom.