MENTALNO ZDRAVLJE NA PRVOM MESTU: Psihijatar, psiholog ili psihoterapeut - gde POTRAŽITI POMOĆ kada pati naša psiha?
Traženje pomoći od psihologa ili psihijatra još uvekse smatra tabu temom, smatra profesor prim. dr. sc. Katarina Dodig Ćurković, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije, forenzičke psihijatrije i šef Odeljenja za dečju i adolescentnu psihijatriju.
Da bismo uopšte znali kome da se obratimo, važno je da razumemo razliku između psihijatra, psihologa i psihoterapeuta.
- Osnovna razlika između psihijatra i psihologa je ta što je psihijatar lekar, dok psiholog to nije. Psiholog završava Filozofski fakultet. Lekar ima znanje i osnovno razumevanje o funkcionisanju uma i tela, kako bi mogao prepoznati, lečiti i sprečiti bolesti. Zbog tog nivoa obrazovanja, psihijatar ima pravo da propisuje lekove - kaže profesor prim. dr. sc. Katarina Dodig Ćurković.
NUTRICIONISTA UPOZORAVA! Sirutku piti samo uz NADZOR LEKARA, a evo koliko je dozvoljeno
Jedna rotkvica, a toliko zdrava: Evo šta sve čini za tvoje telo!
Psiholog je stručni saradnik u timu koji pomaže kod lakših smetnji koje ne zahtevaju odmah uključivanje u psihijatrijsku negu. To je savetodavni rad koji ima za cilj korekciju određenih ponašanja i osnovnih uverenja.
- Dijagnozu bolesti i plan lečenja može osigurati samo psihijatar kao odgovorna osoba, što je jasno definisano Zakonom o zaštiti osoba sa mentalnim poremećajima. Međutim, protivim se preteranoj psihijatrizaciji lakših smetnji kod mladih i dece uopšte - ističe dr. Dodig Ćurković.
- Pravovremena intervencija kroz školske psihologe ili druge institucije može ukloniti te smetnje ili pružiti podršku deci u situacijama kada se osećaju nesigurno, obeshrabreno ili anksiozno - izjavila je.
- Ono što primećujem u praksi je da većina psihologa zna kada treba uputiti neke situacije ili stanja psihijatru, kao što i mi znamo koja deca trebaju dalju obradu, podršku ili osnaživanje kod psihologa - dodala je.
Što se tiče pojma psihoterapeuta, kaže da je on postao sličan influenceru.
- Danas mnogi ljudi misle da imaju određene titule, stručnost ili veštine koje ih čine tzv. psihoterapeutima. Postoje različite terapijske prakse koje zahtevaju određeni nivo predznanja da bi se neko uključio u tu edukaciju. Međutim, čini mi se da kod nas svako preuzima pravo da sebe nazove psihoterapeutom jer još uvek postoje mnoge nedoumice koje će se, verujem, u budućnosti mnogo bolje rešiti - ističe dr. Dodig Ćurković.
- Posebno sam zabrinuta zbog kvazi-stručnjaka koji često, zbog nedostatka specijalizovanih stručnjaka za mlade (poput dečjih i adolescentnih psihijatara, psihologa, defektologa), svojim sumnjivim referencama i stručnim kvalifikacijama čine više štete nego koristi. Zakon o psihoterapiji bi trebalo jasno definisati ko je, na koji način i sa kojim završenim terapijskim tehnikama kompetentan, uključujući i nadzor - dodaje.