Ako dobijete dijagnozu dijabetes, a nivo glukoze je samo blago povišen, lekovi možda neće biti potrebni ako naučite sami da održavate zdrav nivo šećera u krvi.
Mnogi dijabetičari se pitaju kako da kontrolišu dijabetes tipa 2 bez lekova i da li je to uopšte moguće. Nauka kaže da bi zdrava ishrana i zdrav način života mogli pomoći ljudima da kontrolišu dijabetes tipa 2. Ako pak, promene u ishrani i načinu života ne pomažu lekari će ipak savetovati i lekove. Međutim, ako neko dobije dijagnozu dijabetesa kao starija osoba i nivo šećera u krvi je samo blago povišen, lekovi možda neće biti potrebni. Pa kako onda kontrolisati dijabetes tipa 2 bez lekova?
Odložite, sprečite razvoj i "zamrznite" bolest
Studija iz 2020. godine kaže da bi praktikovanje zdravog načina života moglo biti od koristi ljudima sa dijabetesom tipa 2. Zdrav način života može da odloži ili spreči razvoj dijabetesa, da ga leči ili potencijalno da ga odvede u remisiju (stanje odsutnosti). Ova metoda kontrole šećera u krvi može biti toliko efikasna da je autori studije nazivaju “medicinom načina života”. Evo na koje načine možete i sami, bez lekova, da smanjite nivo šećera u krvi.
Kontrolišite svoju telesnu težinu
Kod ljudi sa prekomernom težinom ili sa gojaznošću, značajan gubitak težine može smanjiti šećer u krvi toliko da od dijabetičara pacijent može da pređe u nedijabetičare. Dva načina za kontrolisanje težine su zdrava, uravnotežena ishrana i redovno vežbanje. Ključ za gubitak težine uključuje unos manje kalorija nego što telo koristi za aktivnosti i fiziološke procese.
Izbegavajte namirnica koje nisu hranljive
Zdrava ishrana sastoji se od konzumiranja hranljivih sastojaka u odgovarajućim količinama, uz izbegavanje ili ograničavanje namirnica koje nisu hranljive.
Ljudi sa dignozom dijebetasa tipa 2 treba da jedu: integralne žitarice, kao što su ovsena kaša, smeđi pirinač i hleb od celog zrna, voće i povrće, neprženu riba sa visokim sadržajem omega-3 masnih kiselina – poput lososa i jezerske pastrmke, nemasno crveno meso, belo pileće meso ili ćuretinu, maslinovo ulje, neslane orašaste plodove i semenke, mahunarke, poput pasulja i graška, mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti.
Hrana koju bi trebalo ograničiti ili potpuno izbaciti iz ishrane: slatka hrana i pića (kolači, med, gazirana pića, slatki čaj, voćni napici i koncentrovani voćni sokovi), aditivi za slatku hranu, kao što su sirupi sa visokim sadržajem fruktoze, dekstroza, fruktoza i saharoza, prerađeno i masno meso poput slanine, viršli, masnih komada govedine i svinjetine… Preporučuje se izbegavanje slane hrane inače, delimično hidrogenizovane i transmasne hrane kao što su margarini i kokice koje se spremaju u mikrotalasnoj rerni, smrznute pice, deserti i kremovi, pavlake za kafu, zasićene masti, poput hrane koja sadrži palmino ili kokosovo ulje…
Američko udruženje za dijabetes (ADA) preporučuje dijetu sličnu Mediteranskoj, koja se bazira na voću, povrću, integralnim žitaricama, orasima, maslinovom ulju, ribi. U studiji iz 2020. se zabeleženo je da pridržavanjem ovog plana ishrane poboljšava kontrolu šećera u krvi.
Redovno vežbajte
Vežbanje pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi i sagoreva kalorije, što doprinosi gubitku težine. Fizička aktivnost takođe povećava osetljivost na insulin, što pomaže šećeru u krvi da uđe u ćelije iz krvotoka. Dijabetičari bi trebalo da imaju za cilj 30 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno, u većini dana u nedelji, ukupno minimum 150 minuta svake nedelje. Stručnjaci brzu šetnju, na primer, svrstavaju u umerene vežbe. Alternativno, 75 minuta intenzivnih aerobnih aktivnosti nedeljno je jednako korisno.
Prestanite da pušite
Lekari savetuju prestanak pušenja iz nekoliko razloga. Pušači imaju 30 do 40 odsto veći rizik od razvoja dijabetesa od nepušača. Zatim, pušenje otežava vežbanje. Pušenje takođe privremeno povećava šećer u krvi, što predstavlja dodatni izazov u održavanju nivoa šećera u krvi i bez dijabetesa. Ova navika povećava verovatnoću da osoba razvije komplikacije dijabetesa, poput bolesti bubrega i oštećenja nerva.
Kontrolišite stres
Istraživanja iz 2019. sugerišu da, iako stres ne uzrokuje dijabetes tipa 2, on ga može pogoršati. Stres stimuliše oslobađanje hormona koji ometaju regulaciju šećera u krvi celom u telu. Takođe, stres otežava upravljanje nivoom šećera u krvi, jer je osoba pod stresom podložna prejedanju i pušenju. Jedan od načina za smanjenje stresa uključuje predah od posla i boravak u prirodi.
Kada se prelazi na lekove?
Preporuke lekara za lekove za nekoga sa dijabetesom tipa 2 mogu delimično da zavise od starosti osobe kojoj je dijagnostikovan djabetes tipa 2. Iako mnoge starije osobe sa ovim stanjem imaju nešto veći nivo šećera u krvi, to retko izaziva probleme. S druge strane, lekari mogu da preporuče lekove ljudima koji dobiju dijagnozu do 40. ili 50. godine.
Čak i blago povišen nivo šećera u krvi može na kraju dovesti do zdravstvenih problema, poput oštećenja živaca ili krvnih sudova. Takva oštećenja mogu rezultirati komplikacijama, poput bolesti bubrega. Svrha lekova je odlaganje ili sprečavanje štetnih efekata dijabetesa.