DUGO SE VEROVALO DA JE SLEPO CREVO BESKORISNO: Naučnici su sada došli do NOVIH OTKRIĆA koja menjaju sve

Pojedini eksperti sada veruju da slepo crevo igra veoma važnu ulogu u našem imunom sistemu. Ima i onih koji veruju da slepo crevo ima mračnu ulogu, piše bigthink.com.

Dugo su lekari verovali da slepo crevo pripada grupi organa koje smo evolucijom prevazišli. Neki od tih "evolutivnih repova" su, recimo, i ježenje kože koje je nekada služilo našim precima da deluju strašnije protivnicima, dok nam danas ne igra nikakvu ulogu. Slično tome, verovalo se i da je slepo crevo "prevaziđeno". Čarls Darvin je tako imao hipotezu da su ljudi nekada imali veliko slepo crevo koje je u sebi sadržalo posebne bakterije koje su nam pomagale da razložimo vlakna nekadašnjih biljaka. Kako su naši preci postepeno prelazili na lakše svarljivu hranu, poput voća, i naše slepo crevo počelo je da se smanjuje dok na kraju nije postalo nepotrebno.

Danas, slepu crevu se ne pridaje nikakva posebno važna uloga sve dok ne dođe do zapaljenja usled nekakve blokade ili infekcije. Rešenje za to uvek je odstranjivanje slepog creva, međutim, pojedine nove studije se sa tim pristupom ne slažu. Postoje razlozi "za" i "protiv", a ovo je par novih studija koje su unele zabunu kod naučnika.

Studija objavljena ove jeseni u časopisu Science Translational Medicine pratila je zdravstvene kartone skoro 1,7 miliona Šveđana u protekle 52 godine. Ispostavilo se da su Šveđani koji su imali odstranjeno slepo crevo u manjem riziku od oboljevanja od Parkinsonove bolesti, i to za oko 20 odsto u odnosu na ostatak populacije. Krivac za ovu povezanost organa i bolesti nije samo slepo crevo, već Levijevo telo, agregat proteina koji je smešten u slepom crevu. Kada se ovi proteini nagomilaju u neuronima, utiču na biohemijske procese mozga i dovode do neurodegenerativnih bolesti poput Parkinsonove.

Ipak, to nije definitivan dokaz da slepo crevo treba odstraniti. Studija o kojoj je reč bavila se samo slepim crevom pa nije jasno da li je bilo još nekih faktora koji bi uticali na ovaj rezultat. Uz to, postoji i studija sprovedena na Midwestern univerzitetu koja je dokazala da je slepo crevo evoluiralo kod nekoliko sisara pored ljudi u skoro 30 različitih oblika i kroz razna vremena, a da skoro nikada nije potpuno nestalo. To je, kažu naučnici, dokaz da slepo crevo sigurno ima neku ulogu. To bi moglo da bude čuvanje dobrih bakterija - makar sudeći po studiji objavljenoj u časopisu Journal of Theoretical Biology koja kaže da ćelije imunog sistema u slepom crevu štite dobre bakterije u našem sistemu za varenje.

Gastrointestinalni trakt ne može da razlikuje dobre i loše bakterije kada, pa kada dođe do pojava poput povraćanja ili dijareje, izbacuju se sve bakterije. U tim situacijama, slepo crevo čuva dobre bakterije. Kada je povraćanje ili dijareja gotovo, slepo crevo ispušta dobre bakterije koje će ponovo naseliti naš gastrointestinalni trakt.

Ipak, ta uloga nije presudna u ljudskom životu - brojni ljudi sasvim dobro žive i bez slepog creva pa je pitanje da li slepo crevo treba preventivno odstranjivati i dalje tema brojnih rasprava.