Da li je dozvoljeno PARKIRANJE NA TROTOARU i u kojim situacijama?
Parkiranje nije ozbiljan problem samo u centralnim delovima većih gradova. Naprotiv! I periferija i prigradska naselja veliku muku muče sa parking mestima, pišu polovni automobili.
Stoga se vozači snalaze kako znaju i umeju. A to snalaženje vrlo često podrazumeva parkiranje na trotoaru.
Upravo ovim povodom nam se obratila majka jednog mališana od 6 meseci, koja zbog automobila parkiranih na trotoaru mora gurajući dečja kolica da se kreće po kolovozu ili da svako malo silazi na kolovoz kako bi obišla auto na trotoaru – u dvosmernoj ulici sa gustim saobraćajem.
Tu između brojnih pešaka i ponekih dečjih kolica slalom voze automobili, kombiji i kamioni koji snabdevaju prodavnice, pekare, itd.
Da li automobili imaju pravo da zauzmu trotoar, tako da su pešaci prinuđeni da se kreću kolovozom? Naravno da nemaju, ali manjak parking mesta je toliki da se jednostavno toleriše „okupacija“ trotoara od strane motornih vozila. Šta kaže zakon?
Zakon kaže: Trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pešaka.
Dakle, „prvenstveno“ – ne isključivo.
Zakon čak i dozvoljava parkiranje na trotoaru, ali SAMO pod jasno određenim uslovima: Vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom, i ako na trotoaru, kada je vozilo parkirano, ostane slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara, koji ne sme biti uz ivicu kolovoza.
Da pojasnimo tačku po tačku. Parkiranje na trotoaru je dozvoljeno isključivo:
1) ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom
2) ako ostaje slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara
3) ako taj prolaz nije uz ivicu kolovoza
Dakle, mora da postoji saobraćajni znak da je dozvoljeno parkiranje, da se auto parkira uz ivicu kolovoza i mora da ostane najmanje 1.6 metara slobodnog prostora za pešake.
Sa druge strane, vozači kažu da jednostavno nemaju gde da parkiraju. Često ni traženje parkinga daleko od kuće/stana ne pomaže. Jednostavno, mnogo je više automobila nego regularnih parking mesta, bez obzira da li se plaćaju ili ne.
Pešaci, naravno, imaju puno pravo da kažu da ih takva objašnjenja ne interesuju. Oni imaju pravo po zakonu da se slobodno kreću trotoarom. Rešenje?
Rešenja nema na vidiku, nažalost, iako se o ovom problemu govori već dugo. Podzemne garaže u centru svakog grada sa nedostatkom parkinga neće pomoći onima koji ne žive u blizini takve garaže. Generalno, ovaj problem postaje sve veći.
Možda je stoga vreme za neka „iracionalna“ rešenja, pošto već ne možemo da nađemo racionalna? Na primer, da se ulica koja je posebno problematična pretvori u jednosmernu, a traka koja je sada „višak“ pretvori u parking.
Uostalom, to je recept koji su vozači samoinicijativno počeli odavno da primenjuju na nekim lokacijama. Jedino što ulica nije zvanično jednosmerna iako ima samo jednu traku, pa se problem mimoilaženja rešava na razne načine...
Takođe bi bar malo pomoglo kada se na parkinzima ne bi sadilo drveće između parking mesta, pošto zauzima mnogo prostora. I neretko svojim korenjem izdigne podlogu toliko da je parkiranje pored drveta gotovo nemoguće.