Savremeni elektronski sistemi sve više smaraju vozače! Šta ih to tačno ometa prilikom vožnje?

Gotovo svi proizvođači automobila nude različite elektronske sisteme koji mogu da upravljaju gasom, kočenjem i upravljanjem vozila na određenim deonicama puta (automatsko kočenje, zadržavanje vozila u saobraćajnoj traci, adaptivni tempomat…). Međutim, potpuno samovozeći automobili su još uvek daleko - vozač mora da bude svestan situacije u saobraćaju i spreman da u svakom trenutku preuzme volan.

Proizvođači automobila sisteme za pomoć često reklamiraju kao udobne za korišćenje i fleksibilne, i prodaju ih uz argumente da čine vožnju bezbednijom. Međutim, postavlja se pitanje da li je to zaista tako?

U studiji koju su sproveli istraživači sa Švedskog instituta za istraživanje puteva i saobraćaja (VTI), 80 vozača je vozilo između gradova Linćeping i Grana u popodnevnim i kasnim noćnim satima, pri čemu su prethodno bili budni 20 sati.

Ta deonica je opemljena sistemima koji obezbeđuju nivo 2 autonomne vožnje, na takozvanoj SAE lestvici (od 1 do 5 - gde je 5 potpuno automatizovana vožnja). Istraživači su merili otkucaje srca, veličinu zenica, dužinu treptanja i umor, prenosi Revija HAK. Zbog bezbednosti, na suvozačkom sedištu se nalazio drugi vozač koji je u vožnji mogao da preuzme vozilo, opremljeno duplim komandama.

To što su vozači bili umorniji kada su vozili noću, nije bilo tako čudno. Činjenica je, međutim, da su se vozači posebno umarali noću kada su vozili iz pomoć sistema autonomne vožnje nivoa 2. Tokom dana, međutim, sistemi pomoći nisu bitno uticali na umor.

Naučnici zato smatraju da sistem pomoći u automobilima mora da bude bolji u praćenju stanja umora vozača. Studija je pokazala da je tehnologija dobra, ali da vozači moraju da ostanu fokusirani na vožnju, pošto će u većini slučajeva biti potrebne intervencije vozača koji na njih moraju da budu spremni.