TOP 5 NAJBOLJIH POLOVNJAKA DO 1.500 EVRA: Ovo su stvari koje MORATE DA ZNATE pre kupovine

Top 5 automobila do 1.500 evra / Izvor: Shutterstock

Ovo je lista najboljih polovnih automobila za kupce sa skromnijim bužetom

Iako maštamo o skupljim i novijim automobilima, stvarnost je neumoljiva, pa se izbor na kraju svede uglavnom na polovnjake vrednosti par hiljada evra. Istraživanje koje je krajem prošle godine objavio sajt Polovni autimobili pokazalo je da su najtraženiji polovnjaci u Srbiji oni koji koštaju od 1.000 do 2.000 evra. U tekstu koji smo uradili potrudli smo se da pronađemo 5 automobila za koje smatramo da se najviše isplate za ovaj novac. U obzir smo uzimali godište, iskustva, održavanje, ali i marku vozila.

TOP 5 NAJBOLJIH AUTOMOBILA DO 3.000 EVRA: Pre kupovine polovnjaka, obavezno pročitajte OVO

DRŽAVA DAJE SUBVENCIJE: Na uvoz polovnjaka određene olakšice

RENAULT LAGUNA II - da li je ovo NABOLJI PORODIČNI AUTOMOBIL u cenovnom rangu DO 2.000 EVRA? (FOTO+VIDEO)

Opel Corsa C (1998 - 2006)

Treća generacija malog Opela pokazao se uspešnim kao i prethodne dve generacije. Ovaj koncept gradskog automobila, još uvek je atraktivan. Ople Corsa C se ne ističe nijednom posebnom osobinom, ali je kao celina jedan od najpopularnijih malih automobila. Zavodljivim izgledom, imidžom i odličnim kvalitetom, nije ni čudo što je ovaj automobil bio među tri najprodavanija u Evropi. Najpoželjnija automobili su, svakako, oni koji nisu skupa za održavanje, a upravo takva je i Corsa C, koji je lako održavati, jer je Opelova servisna mreža kod nas dobro razgranata, a delova za ovaj nemački auto ima gotovo na svakom koraku. Drugi modeli u njenoj klasi su: Renault Clio, Ford Fiesta, VW Polo…

Opel Corsa C može da bude odličan auto za početnike iz više razloga. Majstori je dobro poznaju i mogu da reše relativno brzo neke karakteristične kvarove, delovi nisu skupi, može da se nađe dovoljno polovnih delova, bez obzira da li su u pitanju karoserijski ili neki drugi delovi. Prilično je pouzdana, mada pojedini motori znaju da zadaju muke vlasnicima. Dovoljno je pregledna, kompaktna i ima dovoljno precizan upravljač, tako da je odlična za vežbanje početnika za vožnju po gradu. Redizajnirana je 2003. godine. Dostupna je kao hečbek sa troja i petora vrata.

Motori nikada nisu bili problem kod Corse. Početkom 2000. godine, u Corsu C su se ugrađivali benzinci od 1.0, 1.2 i 1.4 litra i dizelaši sa direktnim ubrizgavanjem goriva u cilindre – 1.7 DI i 1.7 DTI. Kod nas je najpopularnija najjeftinija verzija sa 1.0 12V trocilindričnim motorom od 58 KS i maksimalnim obrtnim momentom od 84 Nm pri 3800 obr./min.

Mnogi vozači ne mogu nikako da nađu odgovarajuću poziciju sedenja i to navode kao veliku manu. Pritom upravljač može da se podešava po visini, ali uzalud. Kabina je urađena jednostavno i bez nekog ukrašavanja. Polovni primerci na našem tržištu obično nemaju baš bogatu opremu, tako da su sve komande jednostavne, na dohvat ruke i lake za korišćenje - nema skretanja pažnje tokom vožnje. Materijali u kabini nisu sjajni, dosta tvrde plastike, ali realno kupci ovog modela ni ne očekuju luksuz. Mnogo je važnije da se ne javljaju krckanje ili “cvrčci”, što kod ovog modela može da se očekuje, ali zavisi od kilometraže, starosti… Zadnja sedišta su prosečne udobnosti i prostranosti - dvoje odraslih će sedeti relativno komforno, ali treća nije dobrodošla.Praktičnost

Nedostatak pregrada za sitnice kao manu treba shvatiti uslovno. Naime, pregrade postoje, ali su neobičnog oblika, dimenzija i slično, tako da nisu u skladu sa potrebama današnjih vozača i putnika. Naglasimo da su pregrade u vratima prilično velike. I kaseta ispred suvozača je solidnih dimenzija. Tovarna ivica u prtljažniku je prilično visoka. Zapremina prtljažnika uopšte nije loša - 260 litara. Sa oborenim naslonima zapremina raste na 1.060 litara.

Može se reći da je Corsa po udobnosti u proseku klase. Vešanje je malo tvrđe, pa u kombinaciji sa gore pomenutim sedištima duža putovanja nisu baš prijatna. Upravljač je precizan, ali i prilično lagan, što nam govori da je prilagođen za provlačenje kroz gradsku gužvu i uvlačenje na usko parking mesto.

Ople Corsa / Izvor: Shutterstock

Prednosti

jeftino održavanje
dostupnost delova
ergonomične komande

Mane

pozicija sedenja napred
pregrade za sitnice
loša zvučna izolacija

Renault Laguna II (2000 - 2007)

Model koji nećemo posebno predstavljati, iz razloga što smo mu posvetili ceo članak. Svakako da je i ovo automobil koji zaslužuje da se nađe na našoj listi.

Reno Laguna / Izvor: Shutterstock

Detaljnije o Renault Laguna možete pročitati na ovom linku

Opel Astra G (1998-2004)

Da bi se udaljili od neslavnog imidža Kadetta, u Opelu su naslednika nazvali Astra. Prva generacija je nosila dodatnu oznaku F, ali se ni ona nije baš proslavila. Zato je treća, sa oznakom G u velikoj meri uspela da “ispegla” stvari. Može se reći da je ovo pravi narodni auto. 1998. Opel izbacuje novu generaciju Opel Astri G. Opel je redizajnom cele svoje game u tom periodu, a posebno Opel Astrom, pogodio u centar napravivši prilično lep automobil, sa solidnom opremom, koji je cenom mogao sa lakoćom da parira tadašnjim konkurentima Golfu 4 i Fordu Fokusu. 2004. U odnosu na prethodnu Astru F, Opel Astra G – ili Classic – svakako je prostranija, udobnija i stabilnija, sa modernijom i boljom mehanikom. Opel Astra G nudi dosta za uloženi novac, relativno je jeftina za održavanje, a pri tome košta manje od ljutog konkurenta – Golfa IV

Dostupna je u solidnom broju verzija - kao hečbek sa troja i petora vrata, sedan, karavan, a 2000. su stigle kupe i kabriolet verzije. Nakon što je stigla treća generacija, Astra G je nastavila da se proizvodi u Poljskoj pod nazivom Astra Classic II - uz sužen izbor verzija, motora i drugačije formiranim paketima standardne i dodatne opreme. I enterijer je izmenjen. Classic II verzija se proizvodila do 2009. godine. Prilično je pouzdana, naročito kada su u pitanju benzinske verzije. Jeftina za održavanje. Tražena je na tržištu polovnjaka, između ostalog i zbog niske cene. Servisiranje i popravljanje nije problem - ima dovoljno majstora, novih i polovnih delova. Znatno bolja antikorozivna zaštita u odnosu na prethodnu generaciju. Drugi modeli u njenoj klasi su: VW Golf, Fiat Stilo, Peugeot 307, Ford Focus...

1.7 CDTI Isuzu, japanski motor, auto je pouzdan, troši oko 7-8 litara u gradu i oko 6 na otvorenom. Robustan, jak, trpi sve vrste puteva. Pogodan za porodice, taksiste, teret, putovanja, prosto univerzalni auto. Ubrzava fenomenalno, koči u mestu. Održavanje nije skupo, mada je malo iznad proseka, jer je motor japanski a dizeli su skuplji za održavanje. Npr. zamena lamele (bez korpe i druk lagera) kreće se 250 evra Generalno je jeftina za održavanje, motor na lanac 1.4 benzin nema veliki servis. Motori su prelazili po više miliona kilometara.

Rezervnih delova za Opel Astra G ima na svakom koraku, originalnih i onih drugih. Servisna mreža je za naše uslove prilično razgranata, a Opel Astra G je sama po sebi dosta poznat majstorima, zajedno sa najčešćim problemima koji uz nju idu. Veliki izbor motora i pet oblika karoserije – karavan, limuzina, hečbek, kupe i kabrio, je više nego dovoljan da svako po svojim potrebama može pronaći idealnu opciju. Nudi dobru pasivnu bezbednost, a 4 osvojene zvezdice na uglednom EURO NCAP testu to samo potvrđuju. U serijskoj opremi za bogatija tržišta je već odavno imala bar 2 vazdušna jastuka, ABS i EBD, što samo dodatno utiče na sigurnije i mirnije ponašanje prilikom snažnih kočenja. Opel Astra G se može podičiti 12 godišnjom garancijom na koroziju, ali i boljim kvalitetom izrade od prve generacije.

Dovoljno je prostrana, ali sedišta nisu baš udobna, naročito zadnja klupa. Vozačke komande ergonomično postavljene. Dizajn vozačevog okruženja jednostavna, ali elegantan. Sedi se relativno visoko. Materijali u kabini prosečnog kvaliteta, završna obrada dobra. Dovoljno pregrada za sitnice. Pozadi ima dovoljno prostora, mada trećem putniku smeta centralni tunel i žuljaće ga deo naslona na sredini. Mesta u gepeku ima sasvim dovoljno, a ukoliko vam je i to malo, zadnji red sedišta se sklapa na svim modelima. Mesta za noge ima dovoljno iako tako ne izgleda na prvi pogled, pa će i oni malo viši lako pronaći idealnu poziciju.

Na putu je dovoljno sigurna, neće iznenaditi vozača u nekoj kritičnoj situaciji. Volan je malo teži, ali to ne smeta u svakodnevnoj vožnji. Šalje dovoljno povratnih informacija. Udobnost je prosečna. Onima koji sednu u nju iz nekog “francuza”, verovatno će biti neudobna, dok se vlasnici starijih “nemaca” neće žaliti. Može se reći da je trap dovoljno izdržljiv za naše puteve.

Opel Astra G / Izvor: Shutterstock

Prednosti

Ergonomija
Cena
Održavanje
Cene rezervnih delova

Mane

Neudobna sedišta
Pojedini dizelaši suviše bučni
Menjač neprecizan

Peugeot 206 (1998 - 2009)

Peugeot 206 je sigurno jedan od popularnijih superminija, i to sa razlogom. Odlično izgleda, obilje motora u ponudi i odlični HDI dizeli. Dizajn ovog automobila bezvremenog dizajna odradio je Pininfarina i to fantastično. Pritom treba imati u vidu da je 206-ica zvanično lansirana septembra 1998. godine. Prodaja je od samog starta išla odlično i nastavljena je dobrim tempom još mnogo godina – više nego što je iko očekivao. Međutim, uz jedinstven oblik karoserije i smele dizajnerske detalje koji su bili osnova za razvijanje koncepcije kasnijih modela 207, 307, 407 zatim visok kvalitet izrade i pouzdane agregate, novi Pežo 206 koji se pojavio tokom 1998. godine, postignut uspeh je bio iznad svih očekivanja. U mnogim evropskim zemljama dugo je bio „bestseller“. Automobil Peugeot 206 obezbeđuje dobru pasivnu bezbednost putnika. Godine 2000, je u testu Euro NCAP osvojio četiri zvezdice. Peugeot 206 je redizajniran 2003. godine kada je dobio drugačije farove, zadnje svetlosne grupe, drugačije migavce, razne „sjajne“ detalje… Tu su i sitne izmene u enterijeru. Karavan verzija dolazi 2001, a od 2005. postoji i sedan verzija. Iako je 207-ica počela da se proizvodi 2006. godine, 206-ica je ostala u igri. Tek početkom 2009. predstavljena je redizajnirana verzija 206-ice, koja je nazvana 206+. Prepoznatljiva je po znatno drugačijem prednjem kraju - farovi su preuzeti od 207-ice. Peugeot 207 se proizvodio do 2014. godine, a prodaja modela 206+ u Evropi je zaustavljena u maju 2013. zbog veće potražnje za modelom 208 kao i zbog pojave modela 301 koji je baziran na modelu 207. Primerci sa početka proizvodnje nisu baš najpouzdaniji, ali vremenom su Francuzi popravljali stvari, a neki ozbiljniji problemi su rešeni kod redizajna. Ipak, delovi su relativno jeftini, ima ih dovoljno i novih i polovnih, ima dovoljno majstora i već su mnogi dobro upoznati sa karakterističnim problemima. Drugi modeli u njegovoj klasi su: VW Polo, Opel Corsa, Renault Clio…

Peugeot 206 je dopadljiv auto, većini ljudi svidi na prvi pogled. Oni koji se i zaljube u njegov izgled oprostiće mu po koju manu.Unutrašnjost Peugeot 206 nije toliko privlačan koliko spoljni izgled, ali ništa posebno ne fali. Vozačka pozicija nije idealna, a prijavljeno je mnogo problema sa elektronikom, posebno sa centralnom bravom. Obavezno proverite stanje kočionog sistema. Plastika u kabini je otporna na habanje - jeste kvalitetna, ali je tvrda. Dakle, nema one meke, kao gumirane plastike kakvu svi vole. Mnogima smeta ovoliko tvrde plastike, ali zato bar je sve tako sklopljeno da je enterijer prilično otporan na pojavu neprijatnih zvukova. Nema mnogo krckanja, pucketanja i „cvrčaka“, čak ni kod starijih primeraka. Enterijer je stilski lepo izveden, naročito u odnosu na konkurente iz perioda kada se pojavila. Instrument tabla je pregledna, zanimljivog izgleda kod redizajnirane verzije. Komande su ergonomične i logično postavljene. Zamerke idu na komande klimatizacije koje su suviše nisko postavljene - nekome će biti malo teže da ih dohvati u toku vožnje. Sedišta su prosečna, kvalitet materijala i udobnost može u solidnoj meri da zavisi od paketa opreme i starosti automobila. Prostora pozadi nema baš mnogo, a s obzirom da je reč o prilično kompaktnom modelu, ne može se ni mnogo očekivati. Ni spuštajuća linija krova mnogo ne pomaže. Uprkos tome, zadnja klupa je udobna. Volan ne može da se podešava po dubini, već samo po visini, osim u baznim verzijama. Stoga visoki vozači u baznim verzijama ne mogu baš najbolje da se smeste. Deluje kao da je 206-ica dizajnirana za osobe manjih gabarita.

Sama paleta ugrađivanih motora u Peugeot 206 je velika pa će svako pronaći ono što želi, bilo benzin bilo dizel varijantu. Od benzinaca preporučuje se 1.1 ili 1.4 koji sasvim solidno obavljaju svoj deo posla po gradskim gužvama, za šta je ovaj auto i predviđen. Prosečna potrošnja koju možete da očekujete je oko 6 litara bezolovnog benzina. Od dizel motora u početku je stavljan 1.9 D koji nam je poznat iz modela 205, a posle 1999. je zamenjen sa HDI motorima koji zaslužuju svaku pohvalu. Dakle, ukoliko se odlučite za dizelaša, pravi izbor je HDI. Mnogo su tiši i mirniji pri radu, a potrošnja im je skoro ista, ako ne i manja u odnosu na klasične dizele sa pumpom brizgaljkom. Međutim, ono što pored dizajna predstavlja glavni adut Pežo 206 1.4HDI u poređenju kako sa ostalim sestrinskim verzijama tako i sa konkurencijom, jeste common-rail turbo dizel motor od 1398 cm3 i 68 KS koji se na testu u gradskim uslovima vožnje, pokazao štedljivim, izrazito elastičnim i žustrim kada je to potrebno. Prema fabričkim podacima maksimalna brzina je 168 km/h dok potrošnja u gradu iznosi 5.5 litara dizela, mada je tokom testa pri nešto agilnijoj vožnji premašivala 6 litara. Rezervoarom od 50 litara pri potrošnji od 5.5 l u gradu moguće preći gotovo 900 kilometara.

Prilično je praktična za ovako mali auto. Podsetimo se, 206-ica hečbek je duga samo 3.835 mm, mada se dimenzije za nijansu razlikuju u zavisnosti od verzije (redizajna). Džepovi u vratima su veliki, vrata kasete ispred suvozača imaju dva držača za čaše. I iznad same kasete ispred suvozača postoji vrlo korisna otvorena pregrada. Prtljažnik ima 240, a sa oborenim naslonima 1.130 litara. Rezervni točak se nalazi ispod automobila, što nije baš najpraktičnije rešenje. Karavan je nešto duži, pa ima osetno veći i funkcionalniji prtljažnik.

Skoro polovina problema koji su dovlačili Pežo 206-icu u servis se odnosi na elektroniku, pa dobro pregledajte svaki polovnjak na tržištu. Ono što je dobro je da i kad nešto pođe naopako, popravka sama po sebi u principu nije skupa. Kad već gledate, proverite i diskove i pohabanost pločica, pogotovo na GTI modelima jer se oni žustrije i voze. Za one koji se odluče za Peugeot 206 starijih godišta, treba voditi računa da su prvi Euro 3 agregati uvedeni na tržište 2000. godine zajedno sa već postojećim Euro 2. Od 2001. godine Euro 3 propis je postao važeći standard za sve proizvođače unutar EU, samim tim i za Peugeot. Na kraju, prema rečima servisera troškovi održavanja za Pežo 206 1.4 sa turbo dizel common-rail motorom nisu veći u odnosu na benzinski 1.4 agregat, tako da odluka šta izabrati zavisi od sklonosti i potreba samih kupaca. Pežo 206 1.4 HDI je pravi izbor za vozače koji od gradskog automobila očekuju pouzdanost, solidne performanse, nisku potrošnju i prihvatljive troškove održavanja uz sofisticirani stil primereniji višim klasama i udobnost koja se podrazumeva.

Oslanjanje je meko podešeno, tako da je 206-ica prilično udobna. Ipak, stoga u krivinama ne ostavlja utisak agilnosti i okretnosti, mada je sigurna i stabilna. Ima dobru zvučnu izolaciju. Jedan od popularnijih motora je 1.4 HDI - ne pruža impresivne performanse, ali je zato vrlo štedljiv. Benzinac od 1.4 litra sa 75 KS uprkos maloj snazi na papiru u vožnji čini 206-icu vrlo dinamičnom, bar u gradskoj vožnji. Motor od 1.1 litar sa 60 KS je prilično anemičan, a nije baš ni mali potrošač kao što se očekuje.

Peugeot 206 / Izvor: Shutterstock

Prednosti

zvučna izolacija
udobnost
lako se prodaje

Mane

osetljivo vešanje
preciznost menjača
pouzdanost

Fiat Punto II (1999 - 2010)

Automobil koji definitvno zaslužuje da se nadje na vrhu naše liste. Fiat Punto 2 je izuzetno praktičan i pored klase kojoj pripada. Prostrana kabina i sasvim zadovoljavajuće vozne karakteristike, mala potrošnja goriva, a cena veoma pristupačna Punto je najprodavaniji model proizvođača Fiat. Ova generacija je imala ulogu u tome da reši probleme prošle generacije. Ima manje buke u kabini, bolji enterijer i više prostora. Upravljanje i komfor su takođe na boljem nivou u poređenju sa prošlom generacijom i osećaj udobnosti je kao da ste u automobilu više klase. Automobil koji nudi komfor i dobru ekonomiju prvenstveno u gradskoj vožnji. Lak je za vožnju i parkiranje i nije skup za održavanje. Pruža veliku razliku u odnosu na prošlu generaciju. Fiat Punto se proizvodio od 1999. do 2010. Restajling verzija je došla 2003. godine dok se Punto Classic pojavio 2007. godine. Zahvaljujući ceni manjoj od prosečne i mladim izgledom, Fiat Punto 2 je osvojio tržište supermini automobila. Izgled i živahni motori čine Fiat Punto 2 zabavnim, dok široka gama Fiat Punto 2 počinje od osnovnog modela sa troje vrata, preko dizelaša pa sve do sportskih Abarth-a. Kvalitet izrade je solidan, ali na našim putevima ima i onih sa velikom kilometražom pa dobro pogledajte šta se nudi. Mnogi vlasnici Fiat Punto 2 su doterali svoje ljubimce u Srbiju, kupujućih ih u inostranstvu od rent-a-car firmi. Fiat Punto 2 automobil je bio popularan u Evropi i ima dosta primeraka sa velikom kilometražom. Drugi modeli u klasi su: Volkswagen Polo, Peugeot 206, Seat Ibiza, Nissan Micra, Ford Fiesta, Renault Clio...

Kvačilo zna da strada, posebno ako je uglavnom vožen po gradu, a u svakom slučaju izbegavajte prerađena dostavna vozila. Električni servo zna da pravi probleme. Fiat Punto 2 ima mesta za vozača na pretek pa čak i oni najviši mogu bez problema udobno da se smeste. Pored toga, bez problema se pozadi mogu smestiti još tri osobe, ali pod uslovom da prednja sedišta nisu povučena do kraja. Preglednost sa vozačevog mesta kod Fiat Punto 2 je odlična, jedino što kvari utisak je činjenica da se volan ne podešava po dubini mada se većina korisnika nije žalila na neudobnost. Gepek je pristojne veličine i pravilnog oblika, a i utovarni prag nije previše visok. Zadanja klupa se obara po potrebi pa se tako može prevesti i veći teret. Menjač Fiat Punto 2 zahteva određeni period navikavanja, a i kontrole su nekako razbacane po autu pa se, recimo, prekidač za električno pomeranje retrovizora nalazi iza ručne kočnice i uopšte nije lako dostupan. Sama vožnja kod Fiat Punto 2 je udobna, ali naginjanje karoserije je veliko. Tepih na podu je veoma tanak i slabijeg kvaliteta, kao i plastični delovi unutrašnjosti. Ni završna obrada nije na zavidnom nivou, ali to nije previše izraženo i u većini slučajeva odgovara količini novca uloženog u automobil. Fiat Punto ne nudi puno opreme ali nudi funkcionalnu unutrašnjost sa puno pregrada za sitnice i držačima za čaše. Držači za čaše su dovoljno veliki za 2 male flaše, a u džepove u vrata ne može da stane flaša. Kontrole za električne podizače prozora se nalaze na konzoli ispod radio uređaja.  Odlična pomoć za vožnju u gradu i za parkiranje je takozvani City servo režim koji olakšava okretanje volana pri niskim brzinama.

Na zadnjoj klupi mesta za noge ima na granici i potrebno je malo pomeriti sedišta napred kako bi putnici pozadi imali dovoljno mesta. Ne preporučuje se troje ljudi na zadnjoj klupi zbog malo prostora za noge.  Gepek je zapremine 297L, a sa oborenim sedištima 1080L. U njega staju 2 veća kofera. Sedišta se obaraju potpuno ravno što omogućava lak utovar dužih stvari. U gepeku se ispod tepiha nalazi pravi rezervni točak. Volan može da se podešava po visini.

Svi motori u Fiat Punto 2 su postavljeni poprečno, bez obzira na verziju uvek je pogon točkova na prednjoj osovini, što u ovom času ne bi trebalo da iznenadi nikoga. Menjači sa 5 i 6 stepeni manuelni i 5 stepeni automatskim menjačem ili CVT konstantno promenljive transmisije. Rezultat automobila u Euro NCAP testova sudara je pristojan, to je četiri zvezdice.

Od benzinaca Fiat Punto 2 imamo varijantu od 1200 kubika sa 8 ili 16 ventila. U zavisnosti od toga, snaga varira od 60 do 80 konjskih snaga.
Slabija varijanta Fiat Punto 2 jako slabo vuče, nije dovoljna čak ni za prosečnu gradsku vožnju, a na uzbrdicama će vam ruka konstantno biti na menjaču, a motor na visokim obrtajima. Najčešće će te se susretati sa benzinskim motorom 1.2 sa osam ventila i 60 ks. Malo troši i u slučaju havarije, pucaja zupčastog kaiša, najmanje će Vas koštati popravka, jer se klipovi i ventili najverovatnije neće oštetiti, kao što bi se desilo snažnijoj verziji benzinaca koji imaju hidraulične podizače ventila.

Preporučujemo, ukoliko želite benzinca, jači, sa 80 konja. Odlično vuče i dovoljno je živahan po gradu, a i pristojno održava brzinu na otvorenim putevima uz gotovo identičnu prosečnu potrošnju u odnosu na slabiji model. Od dizela Fiat Punto 2, 1,3 MJTD koji je većini ljudi dovoljan sa svojih 70 konja ili veoma nahvaljeni 1.9 JTD koji razvija okruglo 100 KS. Od dizel motora u ponudi su stariji 1.9 D i moderniji i bolji 1.9 JTD sa 80 ks i obrtnim momentom od 196 Nm pri niskih 1500 o/min. Mogući problemi dolaze od lošeg goriva, i to sa EGR ventilom zbog nagomilavanja čađi, i sa brizgaljkama koje se začepljuju i lošije radi motor. Ovo se može lako rešiti u ovlašćenom servisu. Kod nekih modela se javilo i curenje ulja na karteru pa i to treba proveriti pri kupovini.
Međutim, ono što predstavlja najvredniji i najbolji deo Fiat Punto 2 je Multijet turbo dizel common-rail agregat od 1.3 litre sa 16 ventila koji daje snagu od 69 KS (51 kW) pri 4000 obrtaja u minuti, dok je maksimalni obrtni moment motora 180 Nm pri 1750 obr./min. Inače, ovaj agregat je dobio i međunarodnu nagradu za Internacionalni motor godine 2005. u svetu u klasi do 1.4 litre, i to u izvedbi sa 75 KS (55 kW), a proizvodi se i još jači sa turbinom promenljive geometrije snage 90 KS (66 kW) koji se ugrađuje u Grande Punto. U trenutku kada se pojavio, ovaj motor je bio mnogo napredniji u odnosu na konkurente, a napomenućemo da nema filter čađi kao ostali modeli slične kategorije, a u potpunosti ispunjava euro 4 norme. Potrošnja ovog motora je izuzetno mala i prema fabričkim podacima u gradu iznosi svega 5.7 litara, na autoputu 3.9 dok je prosečna 4.5 litara na 100 km. Po našoj neformalnoj računici, na 100 km u različitim uslovima laganije i žustrije vožnje (grad, periferija, autoput) potrošnja je iznosila oko 4.6 litara evro dizela.

Fiat nije poznat kao najpouzdaniji proizvođač automobila, ali je Fiat Punto izuzetak, iako je kvalitet izrade je znatno poboljšan, ni to nije bilo dosta do VW standardima. Problemi koji su tokom eksploatacije bili uglavnom prisutni kod Fiat Punto 2 su se ogledali uglavnom u već standardnim „bubicama“ sa elektronikom (češće kod serije II), kod nekih modela bilo je problema sa ubrizgavanjem goriva u benzinskim motorima, a kod 1.3 Multijet dizela sa povećanom potrošnjom ulja. Bilo je i prijava mada ređih, u vezi sa radom spojnice, a vrlo retko u sinhronima drugog i trećeg stepena, pa ako menjač vidno zapinje, bolje je odustati od kupovine takvog vozila.

Na ove stvari treba obratiti posebnu pažnju prilikom kupovne Fiat Punto 2

enterijer, završna obrada nije na zavidnom nivou pa dobro pogledajte stanje sedišta i plastike.
elektrika, najčešći problem su crkavanje osigurača i svetla u kabini.
upravljanje, neki modelu Punta proizvedeni `99 su pozivani u servise zbog problema sa sistemom za upravljanje.
obratite pažnju na ispravnost servo uređaja koji je kod Punta električni i zna da otkaže.
šasija, prvi modeli su dolazili loše ofarbani. Pregledajte pažljivo ceo automobil naročito mesta spajanja limova.
manuelni menjač , proveriti prenos i kvačilo.

Punto nudi komfornu vožnju uz dobru zvučnu izolaciju. Auto ima poboljšano upravljajne u poređenju sa prošlom generacijom tako da je upravljivost na odgovarajućem nivou za prosečnog gradskog vozača.