Srbi zaradili: Otišli na svetsku pijacu i prodali robu za čak 150 miliona dolara
Paprika i paradajz su dobro rodili prošle godine pa su povrtari, koji su sejali te dve biljne vrste, mogli da budu zadovoljni prinosima.
Godina je bila dobra i za korenasto povrće i kupusnjače, a loša za crni luk zbog bolesti biljaka nastalih usled čestih kiša. Velike padavine naročito nisu godile grašku za industrijsku proizvodnju, zbog čega je rod prepolovljen.
Ali i pored toga, i luka i graška imaćemo dovoljno do novog roda, a biće i za izvoz, sumirao je prošlu godinu predsednik Udruženja povrtara Vojvodine i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Žarko Ilin na 21. savetovanju povrtara održanom u Novom Sadu.
Prošle godine ostvarili smo izvoz vredniji od 150 miliona dolara, a uvezli smo povrća za oko 50 miliona dolara.
Građani, lepe vesti, država nam poklanja 5.000 dinara za odmor! Vlada izdvaja DODATNA SREDSTVA za vaučere
Poljoprivrednici GLEDAJU U NEBO i mole se za sneg! Blaga zima će nas SKUPO KOŠTATI na pijacama
ŠTA REĆI A NE ZAPLAKATI: Za staž od 40 godina i zaradu od 35.000 din, evo kolika vas penzija čeka!
Domaće povrtarstvo u tim ciframa posebno treba da ohrabri što su najveći deo domaćeg izvoza – oko 52.000 tona – bile prerađevine, i što taj izvoz raste od dva do tri odsto u zavisnosti od godine. Zato je, kazao je dr Ilin, potrebno nastaviti unapređivanje prerađivačke industrije.
Govoreći o tome šta se sve seje, Ilin je kazao da gajimo 41 povrtarsku vrstu, od kojih su tridesetak ekonomski značajne.
Osim onih koje prati zvanična statistika: paradajza, paprike, krastavaca, lubenica, pasulja, boranije, graška, seju se i lisnati peršun, cvekla, rotkvice, salate, celer... o kojima ne postoje podaci o površinama koje zauzimaju niti su poznati prinosi, ali ih imamo dovoljno za domaće potrebe, pogotovo za prerađivačku industriju.
Jedemo kvalitetno i zdravo
To je pokazala, doduše pre dve godine urađena, analiza na više od stotinu uzoraka povrća. Ni u jednom uzorku nisu nađeni ostaci pesticida, što se objašnjava time da povrtari, zbog skupoće zaštitnih sredstava, preparate koriste racionalno, zatim jer u svakoj poljoprivrednoj apoteci rade stručnjaci za zaštitu bilja, i savetodavci koji na terenu daju tačne preporuke o tome koji preparat treba da se koristi u svakoj fazi razvoja povrća.
Agroekonomiste zabrinjava to što se krompir sve manje sadi.
Iz godine u godinu proizvodnja opada po stopi od dva do osam odsto.
Prošle godine krtola je zauzela ispod 28.000 hektara.
Dobijeno je oko 500.000 tona, što zadovoljava domaće potrebe, ali tokom godine u jednom periodu krompir se uvozi, predočio je prof. dr Ilin
On smatra da treba podsticati povrtare na to da se ponovo okrenu tom povrću i više sade krompir.
DAN ZALJUBLJENIH U EVROPI: Evo gde možete otputovati za praznike, a da vas to košta MANJE OD 100 EVRA!
Građani, stigla povišica! Od danas su NOVČANICI TEŽI: Povećanje i do SEDAM HILJADA!
Za zapošljavanje medicinara IZDVOJENO 18 MILIONA IZ BUDŽETA!
Volite da putujete, a da NOVČANIK ipak ne ostane TANAK? Za OVE destinacije vam treba svega 12.000 DINARA!