SKAČU CENE OVIH NAMIRNICA: Proizvodi se u Srbiji, a zbog vrednosti se čini kao da je uvezeno - ko u tom lancu najviše zarađuje?
Uticala i pandemija koronavirusa
Domaće voće i povrće uveliko je na tržištu. Sudeći po cenama u većim gradskim centrima, čini se kao da nije proizvedeno u ovdašnjim plastenicima, voćnjacima i na njivama. S druge strane, mnogi proizvođači kažu da im je otkupna cena izuzetno niska. Šta se dešava na putu od proizvođača do potrošača i ko u tom lancu najviše zarađuje?
SAVETI KAKO DA OBORITE CENU STANA ZA SIGURNIH PET ODSTO: Iskoristite sve pogodnosti koje vam se pružaju - ima ih mnogo
OD SUTRA STUPA NA SNAGU NOVA MERA U GRČKOJ: Kazne su ogromne, bolje ne pokušavajte da falsifikujete sertifikat
Momirović: Na Moravskom koridoru i tokom noći intezivni radovi
Cene lubenica, dinja, paradajza, kajsija, nektarina, po pravilu bi trebalo da budu više na početku sezone nego u punoj sezoni. Međutim, već godinama potrošači imaju utisak da se cene voća i povrća tokom cele sezone ne menjaju.
I dok se u pojedinim delovima zemlje na pijacama i u marketima, na primer, paradajz i paprika prodaju i za 200 dinara po kilogramu, proizvođači kažu da je otkupna cena izuzetno niska. Slično je i sa ostalim voćem i povrće.
- Mnogo se ulaže, mnogo se trudimo, ali ostane vrlo malo ove godine - rekla je Marina Stanisavljević, poljoprivredni proizvođač iz Pejkovca.
- Šta prodamo na malo, tu je cena veća. Šta ne možemo, prodamo na veliko nakupcima", navela je Snežana Mihajlović - poljoprivredni proizvođač iz Pejkovca.
U Privrednoj komori Srbije kažu da bi udruživanje moglo da reši problem niskih otkupnih i visokih prodajnih cena, jer se tako smanjuje broj posrednika u lancu od proizvođača do potrošača.
- Tu je specifična povrtarska proizvodnja gde nemate puno organizovanih proizvođača, gde nemate velikih zadruga koje organizuju proizvodnju i nastupaju na tržištu kao jedan ponuđač robe koji može da diktira i kvalitet i druge uslove - naveo je Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
Dodao je da se u toj situaciji pojavljuje prostor za međuposrednike koji će organizovati sakupljanje sa većeg broja imanja i oni su ti koji dalje pregovaraju i prodaju robu i dodaju određenu cenu prozvodu, a to bi moglo da se izbegne drugačijom organizacijom proizvodnje.
Pandemija koronavirusa dovela je i do poskupljenja hrane. Podaci Organizacije za poljoprivredu i hranu pokazuju da su poljoprivredni proizvodi u proseku skuplji za više od 30 odsto.
Najveći poremećaj na tržištu vidi se kod ratarskih kultura, pre svega, kod soje i kukuruza, jer velike zemlje poput Kine i Amerike prave zalihe.
S druge strane, i navike potrošača utiču na povećanje cena voća i povrća, jer se poslednjih godinu i po dana mnogi okreću zdravijim načinima ishrane.