DA LI ĆE UDŽBENIKE U SRBIJI I DALJE PISATI STRANCI? Stručnjaci: "Došli smo do zida"
Po svemu sudeći, deca u Srbiji će ubuduće učiti iz udžbenika koje će pisati država
Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će udžbenike iz nacionalnih predmeta - istorije, geografije i srpskog jezika, praviti država od strateške je važnosti za zemlju koja drži do sebe, svojih duhovnih temelja i svoje budućnosti.
PORED POLITIČARA "POD LUPOM" I PEVAČI: Na meti zbog neprijavljene imovine - njeno poreklo ispitivaće čak 60 stručnjaka
DA LI JE OSAMOSTALJIVANJE "NEMOGUĆA MISIJA"? Mladi sve teže rešavaju stambeno pitanje, ovo su njihovi predlozi
PRIORITETNA DRŽAVNA INVESTICIJA: Gasifikacijom Srbije značajno se poboljšava kvalitet vazduha, ovo su planovi
Ovo su rekli stručnjaci iz oblasti koje će se ubuduće, po svemu sudeći, učiti iz udžbenika o čijem sadržaju će brinuti država. Po proceduri, predlog izmena zakona priprema Vlada, to jest Ministarstvo prosvete, nakon čega ide na usvajanje u Skupštinu Srbije. Iako još nije poznato u kom delu će se Zakon menjati, prema nekim ranijim najavama gotovo izvesno je da će zakonom štampanje i izdavanje udžbenika iz ova tri predmeta biti povereno državnom Zavodu za udžbenike. Sada, međutim, taj posao obavljaju privatne izdavačke kuće.
- Naša izdanja zadovoljavaju i najstrože kriterijume i kada se ocenjuju iz ugla bazičnih duhovnih i identitetskih potreba jer polaze od osnovnog značenja pojma identitet. Nedavni primeri i afere u vezi sa sadržajem pojedinih udžbenika, pokazuju da ne postoji kod svih izdavača u Srbiji negovana i stabilna svest o značaju udžbenika za formiranje zrele ličnosti, pa i za lice sutrašnjeg društva - kažu u Zavodu za udžbenike.
U ovoj instituciji smatraju da postoji javni interes da udžbenike iz tzv. nacionalnog kompleta koje izdaje Zavod, a odobrava Ministarstvo prema proceduri koja je zakonom predviđena.
Stručnjaci za oblasti koje obuhavataju nacionalni predmeti u potpunosti podržavaju ideju da udžbenike pravi država.
Tako dr Slavenko Terzić, dopisni član SANU, ocenjuje da je nesumnjivo reč o pitanju od strateške važnosti za svaku državu koja drži do sebe, svojih duhovnih temelja i svoje budućnosti.
Nije poznato ko bi bili domaći autori udžbenika koje bi pisala država
Dejana Milijić Subić, zamenik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kaže da je za realizaciju ideje predsednika Vučića potrebno promeniti zakon i dodaje da nije sasvim jasno šta znači da će država pisati udžbenike.
- Ko će biti autorski timovi, da li će biti raspisan javni poziv na koji bi se javili relevantni javni timovi? - pita Miljić Subić.
- Sastavljanje nastavnog programa, pisanje udžbenika i naročito njihovo odobravanje treba da budu u rukama najboljih znalaca onih struka koje razumeju pedagoški proces - kaže Terzić.
I predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU Sreto Tanasić navodi da je svuda u svetu obrazovanje u centru nacionalne politike.
- A poznato je: ako država nema dobru nacionalnu politiku ili je ne sprovodi, onda se sprovodi nečija tuđa - ocenjuje Tanasić. - I bilo je potrebno da se desi mnogo skandala, pa da shvatimo da smo došli do zida.
Tanasić se nada da inicijativa predsednika države neće biti zakočena mišljenjima raznih grupa, koje će braniti ovakvo stanje svim razlozima koji se u drugim državama ne bi smeli ni javiti kad je posredi obrazovanje u oblasti nacionalnih disciplina.
Tanasić smatra da je ovo jedinstvena prilika da se u našem, decenijama urušavanom, obrazovanju utvrdi odgovarajuće mesto nacionalnim disciplinama.
I univerzitetski profesor Dragoljub Petrović smatra da je najava predsednika Vučića znak je da se u srpskom školstvu, ipak, nešto događa i da "uzbuna" oko rasprodaje srpske nacionalne pameti stranim trgovačkim mešetarima počinje da donosi prve rezultate:
- Nj"ima se iz ruku uzima "nacionalna grupa predmeta" i time se otvaraju mogućnosti da im se oduzme i još ponešto. A pod tim ponešto ja razumem i sve ono što im je, zasad, ostavljeno: neka "Klet" i kod nas kao i u Americi štampa knjige za učenje nemačkog jezika, a da Srbe ne poučava ni demokratiji, a još manje aritmetici po kojoj je 1 = 100 i neka, uzgred, objasne Hrvatima kako je nastala ona ploča na katedrali u Magdeburgu.