PRIORITETNA DRŽAVNA INVESTICIJA: Gasifikacijom Srbije značajno se poboljšava kvalitet vazduha, ovo su planovi
Da je država ozbiljno krenula u ovaj projekat pokazuje i to što je izmenila Pravilnik o posebnoj vrsti objekata i radova koji se tiče smanjenja troškova priključka na gasovodnu mrežu.
Gasifikacijom Srbije, koja je postala prioritetna državna investicija, zagađenje životne sredine bi moglo značajno da se smanji jer bi skoro 500.000 domaćinstava, od milion koji se greju na čvrst ogrev, do kraja 2022. godine moglo da se priključi na gasovod i koristi ekološki čist plavi energent.
"POPNETE SE NA SPRAT I POGLEDATE DUNAV": Brzom prugom do Novog Sada već krajem godine, poznata i cena karte
NOVI PASOŠI I DEBELO PLAĆANJE? Ove godine putujemo sa "QR kodom", poznato kako će se on dobijati
ŠOK NA TRŽIŠTU ZLATA: Stručnjaci predviđaju dalji pad cene plemenitog metala
Prioritet u tom poslu je Beograd koji ima blizu 300.000 takvih ložišta, zbog čega iz "Srbijagasa" najavljuju da će biti svedena na minimum, odnosno da bi za godinu i po dana glavni grad bio potuno "pokriven" gasifikacijom, čime bi se značajno poboljšao i kvalitet vazduha.
Da je država ozbiljno krenula u ovaj projekat pokazuje i to što je izmenila Pravilnik o posebnoj vrsti objekata i radova koji se tiče smanjenja troškova priključka na gasovodnu mrežu. Njegovom primenom koja treba da počne naredne nedelje, drastično će se smanjiti troškovi građana da se "vežu" na distributivnu mrežu "Srbijagasa".
Procenjuje se da će u većini lokalnih samouprava, nakon ove izmene, ti troškovi sa sadašnjih 200.000 dinara biti prepolovljeni.
Da su ove takse anomalija koja je kočila gasifikaciju Srbije ukazao je i Dušan Bajatović, direktor "Srbijagasa".
- Negde su takse lokalnih samouprava prevelike i mi želimo to da izbegnemo. U jednoj opštini je priključak 1.200, a taksa 1.300 evra. To nije realno - upozorio je ranije Bajatović.
Upravo te visoke takse, od kojih lokalne samouprave nisu želele da se odreknu, su bile jedan od razloga što se u Srbiji u većoj meri ne troši gas, zbog čega je životna sredina trpela posledice. Zato, prema mišljenju ministarke ekologije Irene Vujović, ovakav potez u značajnoj meri može da doprinese unapređenju kvaliteta vazduha.
- Izmene pravilnika stupiće na snagu narednih dana i lokalne samouprave bi trebalo da informišu građane o njegovim pogodnostima. Izmene pravilnika su veoma značajne, jer motivišu građane da umesto grejanja na ugalj, prelaze na gas. Precizni troškovi zavise od lokalnih samouprava, ali do sada su za izgradnju priključka na distributivnu mrežu građani plaćali i do 200.000 dinara. Procene su da će izmenama taj trošak biti prepolovljen - rekla je Vujović.
Pre usvajanja ovog pravilnika i "Srbijagas" je najavio da će i njihovi troškovi biti manji ali i pogodnosti plaćanja. Po tim najavama svuda u Srbiji bi priključak za gas koštao 780 evra i otplaćivao bi se na 36 rata i to bez kamate i u dinarima. I ti uslovi ulivaju nadu da bi procene "Srbijagasa" o gasifikaciji 500.000 domaćinstava do kraja 2022. godine mogli da budu realni. Na listi njihovog prioriteta, pored Beograda je i Vojvodina, za koju se takođe najavljuje potpuna gasifikacija u ovom periodu.
Međutim i druga područja u Srbiji neće biti zapostavljena.
- Za Beograd je spremna sva potrebna planska dokumentacija. Rešeni su i imovinsko-pravni problemi oko zemljišta, a odnose se neke delove grada. Pored Beograda i Vojvodine, prioritet je i Kolubarski, kao i jug Srbije. Radiće se i gasifikacija Leskovca, Gadžinog Hana i Vranja - navode u "Srbijagasu".
Ako se to ostvari onda bi se "gasna" mapa Srbije, koja nije dobra, značajno promenila.
Prema podacima prvog čoveka Agencije za energetiku Srbije Dejana Popovića, samo za šest upravnih okruga može da se kaže da su potpuno gasifikovani.
- Unutar njih svaka opština ima gas. Delimično je gasifikovano 11 okruga, kao i Beograd, ali, primera radi, Lazarevac nije. A čak u 13 okruga nijedna opština nije gasifikovana - rekao je Popović.
S druge strane Milenko Jovanović, doskorašnji načelnik za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, nije previše optimističan jer sumnja da se Beograd može preko noći osloboditi ložišta na čvrst ogrev.
- Nije urađeno dovoljno, a sumnjam da od tih 300.000 ložišta, koliko je procenjeno da ima u Beogradu, može sanirati makar i 10 posto - kaže Jovanović.