NASTAVLJA SE ONLAJN NASTAVA I POSLE KORONE? Najnovije istraživanje: Škole će se digitalizovati
U istraživanju je učestvovalo tačno 50.202 zaposlena u obrazovanju, odnosno nastavnici, direktori u školama i stručni saradnici. Njima je na početku istraživanja postavljeno pitanje koliko iskustva imaju u realizaciji onlajn nastave. Najčešći odgovor je bio da imaju određeno iskustvo, ali da je ono veoma ograničeno (44,16 odsto). Dok je drugi najčešći odgovor bio da ih je kovid susreo po prvi put sa nastavom na daljinu (37,82). Dakle, zaključak je da oko 80 odsto prosvetnih radnika nema mnogo iskustva sa onlajn nastavom.
Ipak, iako možda nemaju mnogo iskustva, imaju entuzijazma za ovakav vid nastave.
Otkrivamo proizvode i brendove koje smo najviše kupovali online u 2021. godini
SADA I ZVANIČNO: Školska godina počinje himnom "Bože pravde", za nepoštovanje kazna i do milion dinara
STIŽU VELIKE PROMENE SA OBRAZOVANJE U SRBIJI: Uskoro će učenici moći da završe DVA PROGRAMA srednje škole?
Ono što je odmah upalo u oči jeste mišljenje nastavnika da će školstvo kod nas poći putem sve izraženije digitalizacije. Precizno, na pitanje "hoće li učenje na daljinu ostati sastavni deo školske prakse kada se škole ponovo u potpunosti otvore" skoro polovina (45,50 odsto) ispitanika je odgovorilo da će škole biti drugačije, a učenje na daljinu će se koristiti više nego ranije.
Procenat onih koji eksplicitno prognoziraju da će se škole promeniti i da će učenje na daljinu postati sastavni deo školske prakse je nešto skromniji - 16,79 prosvetnih radnika.
Trećina ispitanika (33, 01 odsto) smatra da će se školstvo vratiti uobičajenim tokovima, sa manjim izmenama, dok najmanji broj prosvetnih radnika, njih 4, 70 odsto veruje da se škole neće menjati.
Ipak, u analizi ovog istraživanja, objašnjava se da su, u odnosu na ostale odgovre, prva dva veoma srodna te su "sabrali" te ispitanike. Time se dobila slika da 62,29 odsto prosvetnih radnika načelno smatra da će se školstvo u budućnosti definitivno promeniti, a onlajn nastava će u manjoj ili većoj meri biti deo te promene.
Način na koji bi se nakon pandemije korona virusa održala onlajn nastava u školama, objašnjava istraživanje, jeste u vidu dopune redovnom učenju. Više od polovine zaposlenih u obrazovanju (52,03 odsto) smatra da bi nastavu na daljinu trebalo sistemski uvesti u škole, ali kao dopunu redovnom nastavnom procesu - kombinovanjem onlajn i nastave uživo , bez izmena u školskom kalendaru.
Međutim, iako su zaposleni u prosveti entuzijastični kada je u pitanju rad na daljinu, pojedini odgovori o izvodljivosti ovog vida nastave protivreče tome.
Naime, na pitanje koliko često su koristili digitalne udžbenike prilikom onlajn nastave, odgovor koji je zakružio najveći broj ispitanika (28,99 odsto) jeste da ih nisu koristili. Ipak, daleko je veći broj onik koji su bar nekad upotrebilu u okviru nastave. Veoma često digitalne udžbenike je koristilo tek 9,82 odsto anketiranih, a ponekad 24, 98 odsto.
Ono što je takođe zanimljivo, jeste i činjenica da većina (62,74 odsto) nastavnika koristi Gugl učionicu za realizaciju onlajn nastave. Ipak, petina nastavnika ne koristi nikakvu platformu za onlajn nastavu osim mejla ili Vajbera (20,36 odsto).
Ono što zaposleni u nastavi smatraju kao najveći problem u onlajn nastavi jeste dostupnost resursa i tehnologija učenicima i to čak 53,61 odsto njih. Sledeći, ne manje značajan izazov jeste povećano radno opterećenje i stres prilikom rada (45,08). Treći najveći nedostatak onlajn nastave, smatraju zaposleni u prosveti, jesete dostupnost tehnologije i resursa nastavnicim i nemogućnost praćenja napredovanja učenika.
Iznenađujuć je i podatak da se nastavnici na peto mesto stavili "nizak nivo digitalnih kompeticija učenika" koji spadaju tzv. "digitalnu generaciju koja se praktično rađa sa tehnologijom u rukama".