NA SELU JE BUDUĆNOST: Kragujevčani napustili posao, bave se pčelarstvom i imaju NAJVEĆU OPLODNU STANICU U EVROPI
Da je jedna od perspektiva Srbije povratak ljudi na selo i da je uz domaćinsko gazdovanje moguće ostvariti perspektivnu budućnost na porodičnim ognjištima, pokazuje i primer porodice Vasiljević iz sela Ilićevo nadomak Kragujevca.
Braća Ivan i Boban napustili su preduzeća u kojima su radili, i ono što im je bilo hobi tokom 30 godina, pretvorili u svoj osnovni posao. Oni su pčelarstvo unapredili do savršenstva i sada se bave proizvodnjom pčelinjih matica. Imaju i najveću individualnu oplodnu stanicu u Evropi.
SRBIJA OSEĆA ZNAČAJNI POMAK: Ekonomija uskoro dostiže svoj vrhunac - nezaposlenost svedena na 10 posto!
Lončar saopštio SJAJNE VESTI za medicinare: "U junu posao za 100 lekara i 200 sestara"
Zdravstvene službe Nemačke u OGROMNOM problemu, bez OVOGA ne mogu pobediti korona virus
- Ja sam radio u salonu nameštaja i rešio sam da tadašnji život zamenim za nešto zdravije, interesantnije... Tako sam se vratio na selo i počeo ozbiljno da se bavim pčelama. Kasnije se pridružio i brat Boban, koji je radio u kao limar u fabrici "21. oktobar". Volimo selo i nismo daleko od grada i živimo u zdravoj i mirnoj sredini. Kod velikog stručnjaka za pčele išao sam na praksu. Imamo oko 200 košnica, pravimo i med, polenov prah, mleč... Ali osnovna nam je preokupacija proizvodnja matica. To je porodični posao, i brat, snajka i ja smo 24 sata angažovani oko toga. Imamo sedam linija matica – to znači sedam potpuno različitih familija koje nisu u srodstvu. Od matice zavisi sve i cela košnica. Prinos meda, mirnoća pčela, društvo, sve od nje polazi. Ona je kraljica pčela, i ona mora da nosi veliki obim jaja, da zna da zazimi košnicu kada dođe septembar, da užesa maksimalnom rezervom hrane, i na proleće da krene sa ubrzanim razvojem društva. Zato su bitne njene genetske osobine - priča Ivan Vasiljević.
Ova porodica gaji sivku, ili Kranjsku pčelu. Ona je priznata kao najbolja rasa pčela u svetu. Matica mora da ima celu selekciju linije, gleda se na pet godina od babe matice, preko ćerke, pa unuke i nadalje... Matica se u košnici koristi dve godine, i treba da se zameni drugom pošto se istroši.
- Ujutru ustajemo u pet i leže se u dva posle ponoći... Nema odmora od aprila do kraja avgusta. Nedeljno proizvedemo 350 matica na početku sezone i onda taj broj opada do 100 matica u avgustu. Matica izleti iz košnice u prirodu, onda pusti feromon, i na stotine trutova iz drugih košnica, iz okoline, osete je i polete ka njoj. Što je više "momaka", bolji je kvalitet jer je veći izbor. Od svih koje odu, vrate se 70 odsto matica, ostale nestanu. Uglavnom ih pojedu ptice... One koje se vrate u košnicu, polažu jaja - objašnjava Boban.
Matice se razvijaju u oplodnjacima, u posebnim drvenim sanducima. Livade u domaćinstvu Vasiljevića su ih pune.
- Svaki ima osam odeljenja, sa po jednom maticom, koja se obeležava posebnim flomasterom. Odatle se obeležena matica stavi u poseban kavez. Uz nju se stavi i šest živih pčela, koje je čuvaju, hrane i greju dok putuje poštom u svoj novi dom, do kupca - ističe Boban.
Posao u pčelinjaku nije nimalo lak. I pored zaštitne odeće, svakoga od njih pčela ubode stotinak puta dnevno. Dok se matica razvija, svaki korak mora da se radi tačno u sat, sa puno pažnje i znanja, da bi sve proteklo kako treba. Vasiljevići se nadaju da će neko od potomaka nastaviti posao. Ivan ima ćerku koja završava stomatologiju, dok Boban ima kći i sina osnovca, koji je već uveliko ušao u tajne pčelinjaka. U šali kažu, da u pčelarstvu posao uglavnom nastavljaju zetovi, pa je moguće da se dogodi i to.
Med je velika šansa za sve u Srbiji
Zbog zdrave sredine med iz Srbije je jako kvalitetan i tražen na svetskom tržištu. Dok mu je cena kod nas oko 1.000 dinara, vani košta od 18 do 25 evra po kilogramu. Nemci i Italijani kupuju velike količine bagremovog meda i onda ga mešaju sa svojim, manje kvalitetnim da bi snabdeli svoje tržište. Med je, kažu Vasiljevići, velika šansa za zapošljavanje čitavih porodica u Srbiji jer je potražnja velika, ali je potreban podsticaj države.
IZRAELCI SMISLILI PLAN "10-4": Kako da svi idu na posao i u školu, a da se virus ne širi
PANDEMIJA JE IZNEDRILA NOVA ZANIMANJA: Da li znate šta je KOVID MENADŽER?
MASOVNO SE VRAĆAMO NA POSAO: Do polovine maja, srpska privreda u punom kapacitetu
Kako roditelji u EU sa malom decom balansiraju porodicu i posao za vreme korone?
Poljska povećava naknade za sve koji ostanu bez posla zbog korona virusa