Unosan biznis: OVAJ posao može vam doneti zaradu od 30.000 evra, ali postoji jedan mali uslov

Za proizvodnju u plastenicima na jednom hektaru potrebno je ulaganje od oko 15.000 evra, a ukoliko ne bude problema sa cenom, prodajom povrća i štetom od nevremena, uloženo može da se vrati za godinu dana i da se zaradi još toliko, kažu proizvođači.

Proizvodnja povrća u plastenicima donosi dobru zaradu, pa se ovakvim vidom proizvodnje bavi sve više ljudi. Povrće na ovaj način može da se proizvodi i na manjim parcelama, ali je zarada tada manja, ali i dalje dobra. Tako, prema rečima proizvođača, ulaganje za plastenik na 25 ari iznosi oko 12.000 evra. To podrazumeva kopanje bunara (5.000 evra), nabavku semena (oko 300 evra), kupovinu supstrata (oko 300 evra), nabavku kontejnera (oko 400 evra) i kupovinu folije sa šipkama i sistemom za navodnjavanje (6.000 evra).

Radiša Stojićević iz Gornje Vranjske kod Šapca na jednom hektaru u pedesetak plastenika godišnje proizvede oko 60 tona paradajza i 20 tona krastavca.

- Najviše novca ode za seme, zaštitu, plaćanje radnika i obnavljanje folije. Osim mene i supruge, svaki dan moramo da platimo tri, četiri radnika. Sve to otprilike po hektaru košta oko 15.000 evra. Kada nema velikog uvoza koji nas ubija, možemo da vratimo uloženo i da zaradimo još toliko - objašnjava Radiša.

Prošla godina bila je izuzetno povoljna za plasteničku proizvodnju. Predrag Srdanović, poljoprivredni stručnjak iz šabačke Direkcije za poljoprivredu, ističe da je velika prednost povrtarstva to što su domaći marketi počeli da potpisuju ugovore sa poljoprivrednicima i da od njih uzimaju robu. To garantuje plasman povrća koje ima oročeno trajanje. Država i lokalne samouprave daju i subvencije za ovakvu proizvodnju, pa je većina proizvođača koristi.

Siniša Mali otvorio Sajam zapošljavanja: Prilika za oko 3.000 ljudi da nađu posao

Najveći neprijatelji proizvodnje povrća u plastenicima su oluje i veliki uvoz. Radiša Stojićević kaže da povrtari mogu da pretrpe štetu i do 10.000 evra samo kad oluja oduva plastenike. Proizvođači kažu da je problem i kada cena uvoznog povrća drastično obori otkupnu cenu.

- Mi smo pre deset godina kretali sa otkupnom cenom od 100 dinara po kilogramu, a danas je to 60 i 70 dinara. Ranije sam za kilogram paradajza mogao da kupim dva litra benzina, a sad mi treba dva kilograma paradajza za litar benzina. Ipak, i sa tom cenom se uklapamo - kaže Radiša.