Ako studijski program nije akreditovan diploma nije validna

Izbor visokoškolske ustanove predstavlja jednu od ključnih odluka u obrazovnom i profesionalnom razvoju mladog čoveka. Ova odluka ne odnosi se isključivo na sticanje diplome, već u značajnoj meri određuje dalji tok karijere, mogućnosti zapošljavanja, kao i njegovu budućnost. U uslovima sve šire i raznovrsnije ponude studijskih programa koje realizuju visokoškolske ustanove u Srbiji, budući studenti i njihovi roditelji suočavaju se s izazovom izbora ustanove koja, pored usklađenosti s ličnim interesovanjima, obezbeđuje kvalitetno, relevantno i međunarodno uporedivo obrazovanje, ali i prohodnost na tržištu rada.

Iako se izbor visokoškolske ustanove često zasniva na ličnim afinitetima, preporukama okruženja, percepciji ugleda institucije ili očekivanjima u pogledu budućeg zaposlenja diplomca, od suštinskog je značaja da se ova odluka temelji na proverljivim, pouzdanim i institucionalno verifikovanim informacijama. U tom kontekstu, potvrdan odgovor na pitanje da li su željena visokoškolska ustanova i studijski program akreditovani osnovni je preduslov svakog odgovornog i informisanog izbora.

Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) proverava ispunjenost propisanih standarda kvaliteta visokoškolskih ustanova i studijskih programa. Reč je o nezavisnom telu u Srbiji koje sprovodi postupke akreditacije, kao i spoljašnju proveru kvaliteta u sistemu visokog obrazovanja. Osnovna uloga NAT-a jeste da utvrdi da li visokoškolska ustanova ispunjava uslove za rad, odnosno da li studijski programi zadovoljavaju zahteve koji su definisani odgovarajućim standardima za akreditaciju.

Akreditacija ima suštinski značaj za sve učesnike u sistemu visokog obrazovanja. Za studente ona predstavlja garanciju da upisuju program čiji je kvalitet proveren, prepoznat i međunarodno priznat. Za roditelje, akreditacija je potvrda da su ulaganja u obrazovanje poverena institucijama koje ispunjavaju propisane standarde. Za poslodavce, diploma stečena na akreditovanom programu svedoči o obrazovanju koje je prošlo relevantnu stručnu evaluaciju. Za državu, akreditacija predstavlja mehanizam očuvanja kredibiliteta visokog obrazovanja i sprečavanja devalvacije akademskih kvalifikacija.

Postupak akreditacije studijskog programa podrazumeva temeljnu, sveobuhvatnu i stručnu proveru ključnih elemenata, između ostalog: nastavnog kadra, opreme, prostornih i tehničkih kapaciteta, bibliotečkih i informacionih resursa, sadržaja studijskog programa, ciljeva i definisanih ishoda učenja, organizacije nastavnog procesa, opterećenja nastavnika i studenata, kao i upoređivanje međunarodne usklađenosti. Istovremeno, procenjuje se i optimalan broj studenata koji se mogu kvalitetno obrazovati u okviru konkretnog programa prema raspoloživim kapacitetima visokoškolske ustanove. Shodno tome, akreditacija nije puka administrativna procedura, već stručna procena ukupnih kapaciteta ustanove da obezbedi relevantna znanja, kompetencije i pravno važeću diplomu svršenim studentima.

Informacije o statusu akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa koje te ustanove realizuju dostupne su u „Vodiču za studente” koji je u elektronskom formatu dostupan na internet stranici NAT-a (www.nat.rs). Prilikom donošenja odluke o izboru visokoškolske ustanove neophodno je utvrditi ne samo da li je ustanova akreditovana, već i da li je konkretan studijski program akreditovan, kao i da li je mesto izvođenja nastave obuhvaćeno važećom akreditacijom. Svaka visokoškolska ustanova u obavezi je da na svom veb-sajtu postavi važeće uverenje o akreditaciji studijskog programa i same ustanove, kao i dozvolu za rad. Ukoliko budući student ili roditelj, nakon uvida u „Vodič za studente” ili uverenje o akreditaciji, ima dodatna pitanja može se obratiti NAT-u putem telefona 011/311-0411 ili onlajn adrese ([email protected]).

Posledice upisa na neakreditovanu visokoškolsku ustanovu ili studijski program mogu biti višestruke i dugoročne. Ogledaju se u pravnoj nesigurnosti studija, mogućem nepriznavanju položenih ispita, nemogućnosti nastavka obrazovanja, ograničenim mogućnostima zapošljavanja, kao i posedovanju nevalidne diplome. Ovakve posledice često je nemoguće u potpunosti otkloniti, budući da podrazumevaju gubitak vremena, finansijskih sredstava i poverenja u sistem visokog obrazovanja. Zbog toga provera akreditacije mora predstavljati prvi korak u procesu donošenja odluke o upisu na visokoškolsku ustanovu.

Visokoškolske ustanove u Srbiji akredituju se na period od sedam godina, u okviru kojeg se obezbeđuju kontinuirano praćenje i unapređenje kvaliteta.

Prema aktuelnim podacima NAT-a, akreditovano je ukupno 180 visokoškolskih ustanova i 2.043 studijska programa. U okviru sistema funkcioniše 18 univerziteta (devet državnih i devet privatnih), 118 fakulteta (87 državnih i 31 privatni), 13 akademija strukovnih studija, 20 visokih škola strukovnih studija (osam državnih i 12 privatnih), kao i 11 visokih škola akademskih studija.

Navedeni podaci ukazuju na razvijenu i razgranatu mrežu visokog obrazovanja koja budućim studentima u Srbiji omogućava širok spektar izbora.

Broj svršenih učenika srednjih škola za 2025. godinu, prema podacima Ministarstva prosvete, iznosi 55.210. Od tog broja 36,14 odsto (19. 953) nije nastavilo dalje školovanje niti se zaposlilo, dok 15,05 odsto (8.309) nije nastavilo školovanje ali se zaposlilo. Od ukupnog broja svršenih učenika srednjih škola u 2025. godini (55.210) dalje školovanje je nastavilo samo 48,8 odsto (26.942). U 2024. godini svršenih učenika srednjih škola bilo je 55.367, od kojih je dalje školovanje nastavilo 55,48 odsto (30.717). Za 2026. godinu još nisu dostupni podaci o broju svršenih učenika, ali znamo da je četvrti razred srednje škole u školskoj 2025/26. ukupno upisalo 48.545 učenika, što je za 905 manje u odnosu na prethodnu 2024/25. godinu.

U školskoj 2025/26. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prvu godinu studija upisalo je 44.298 studenata, od kojih 73,5 odsto na državnim, a 26,5 odsto na privatnim visokoškolskim ustanovama. Ovi pokazatelji potvrđuju dominantnu ulogu javnog sektora, ali i značaj privatnog sektora u ukupnoj ponudi visokog obrazovanja. Razlika između broja učenika koji su odmah nakon četvrtog razreda srednje škole upisali fakultet (2024/25) i broja upisanih u prvu godinu na visokoškolskoj ustanovi u 2025/26. jeste u studentima iz inostranstva koji se upisuju na naše visokoškolske ustanove, kao i u svršenim srednjoškolcima koji su pauzirali jednu ili više godina pre upisa studija.

Podaci s kojima NAT raspolaže ukazuju na to da ukupna upisna kvota za prvu godinu studija na visokoškolskim ustanovama iznosi 107.468 mesta, od kojih 84.055 na državnim i 23.413 na privatnim visokoškolskim ustanovama. Podaci o broju novoupisanih studenata u prvu godinu (44.298) na primeru prethodne školske godine (2025/26) ukazuju na znatnu nesrazmeru između ponude i tražnje, odnosno na višak od 63.170 (58,78 odsto) upisnih mesta. Od tog broja, 51.499 mesta ostalo je nepopunjeno na državnim, a 12.671 na privatnim visokoškolskim ustanovama.

Poseban značaj imaju generacije koje se približavaju završetku srednjeg obrazovanja. U aktuelnoj 2025/26. školskoj godini drugi razred pohađa 59.958 učenika, treći 57.794, a četvrti 48.545 učenika, što predstavlja ključni pokazatelj potencijalnog priliva budućih studenata. Ukupan broj srednjoškolaca u poslednje tri godine ostaje relativno stabilan i iznosi oko 227.000, što ukazuje na demografsku stagnaciju. Ovi pokazatelji nedvosmisleno upućuju na zaključak da je neophodno sistemski uskladiti upisnu politiku s realnim demografskim i obrazovnim tokovima, kako bi se obezbedili održivost, kvalitet i društvena svrsishodnost sistema visokog obrazovanja.

Svi navedeni podaci ukazuju na potrebu da se broj akreditovanih studijskih programa i upisnih mesta planira u skladu s demografskim kretanjima, interesovanjima mladih i njihovim statusom nakon završetka srednjeg obrazovanja. Pitanje upisnih kvota stoga prevazilazi okvire kvantitativnih pokazatelja i postaje pitanje kvaliteta, svrsishodnosti i odgovornog planiranja obrazovne politike.

Dalji razvoj sistema akreditacije očekuje se u pravcu povećanja transparentnosti, ažurnijeg javnog prikazivanja podataka, kao i uvođenja studijskih programa koji odgovaraju savremenim potrebama privrede i društva u celini. Poseban značaj ima razvoj kraćih obrazovnih formata (kratkih programa studija) i mikrokredencijala u skladu s evropskim prostorom visokog obrazovanja. Akreditacija ne predstavlja administrativnu barijeru, već suštinski mehanizam tranzicije iz kontrole u uspostavljanje kulture kvaliteta. Ona ne određuje izbor studija, ali omogućava donošenje odgovornih odluka. U uslovima sve šire ponude visokog obrazovanja, pouzdane, jasne i dostupne informacije predstavljaju ključnu podršku budućim studentima.

Osnovna preporuka glasi: pre podnošenja prijave za upis na visokoškolsku ustanovu neophodno je izvršiti proveru akreditacije visokoškolske ustanove i konkretnog studijskog programa. Taj korak, iako jednostavan, može sprečiti dugoročne negativne posledice.

*Pomoćnik direktora NAT-a zadužen za poslove početne akreditacije, akreditacije i spoljašnje provere kvaliteta