Ако студијски програм није акредитован диплома није валидна

Избор високошколске установе представља једну од кључних одлука у образовном и професионалном развоју младог човека. Ова одлука не односи се искључиво на стицање дипломе, већ у значајној мери одређује даљи ток каријере, могућности запошљавања, као и његову будућност. У условима све шире и разноврсније понуде студијских програма које реализују високошколске установе у Србији, будући студенти и њихови родитељи суочавају се с изазовом избора установе која, поред усклађености с личним интересовањима, обезбеђује квалитетно, релевантно и међународно упоредиво образовање, али и проходност на тржишту рада.

Иако се избор високошколске установе често заснива на личним афинитетима, препорукама окружења, перцепцији угледа институције или очекивањима у погледу будућег запослења дипломца, од суштинског је значаја да се ова одлука темељи на проверљивим, поузданим и институционално верификованим информацијама. У том контексту, потврдан одговор на питање да ли су жељена високошколска установа и студијски програм акредитовани основни је предуслов сваког одговорног и информисаног избора.

Национално тело за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању (НАТ) проверава испуњеност прописаних стандарда квалитета високошколских установа и студијских програма. Реч је о независном телу у Србији које спроводи поступке акредитације, као и спољашњу проверу квалитета у систему високог образовања. Основна улога НАТ-а јесте да утврди да ли високошколска установа испуњава услове за рад, односно да ли студијски програми задовољавају захтеве који су дефинисани одговарајућим стандардима за акредитацију.

Акредитација има суштински значај за све учеснике у систему високог образовања. За студенте она представља гаранцију да уписују програм чији је квалитет проверен, препознат и међународно признат. За родитеље, акредитација је потврда да су улагања у образовање поверена институцијама које испуњавају прописане стандарде. За послодавце, диплома стечена на акредитованом програму сведочи о образовању које је прошло релевантну стручну евалуацију. За државу, акредитација представља механизам очувања кредибилитета високог образовања и спречавања девалвације академских квалификација.

Поступак акредитације студијског програма подразумева темељну, свеобухватну и стручну проверу кључних елемената, између осталог: наставног кадра, опреме, просторних и техничких капацитета, библиотечких и информационих ресурса, садржаја студијског програма, циљева и дефинисаних исхода учења, организације наставног процеса, оптерећења наставника и студената, као и упоређивање међународне усклађености. Истовремено, процењује се и оптималан број студената који се могу квалитетно образовати у оквиру конкретног програма према расположивим капацитетима високошколске установе. Сходно томе, акредитација није пука административна процедура, већ стручна процена укупних капацитета установе да обезбеди релевантна знања, компетенције и правно важећу диплому свршеним студентима.

Информације о статусу акредитације високошколских установа и студијских програма које те установе реализују доступне су у „Водичу за студенте” који је у електронском формату доступан на интернет страници НАТ-а (www.nat.rs). Приликом доношења одлуке о избору високошколске установе неопходно је утврдити не само да ли је установа акредитована, већ и да ли је конкретан студијски програм акредитован, као и да ли је место извођења наставе обухваћено важећом акредитацијом. Свака високошколска установа у обавези је да на свом веб-сајту постави важеће уверење о акредитацији студијског програма и саме установе, као и дозволу за рад. Уколико будући студент или родитељ, након увида у „Водич за студенте” или уверење о акредитацији, има додатна питања може се обратити НАТ-у путем телефона 011/311-0411 или онлајн адресе ([email protected]).

Последице уписа на неакредитовану високошколску установу или студијски програм могу бити вишеструке и дугорочне. Огледају се у правној несигурности студија, могућем непризнавању положених испита, немогућности наставка образовања, ограниченим могућностима запошљавања, као и поседовању невалидне дипломе. Овакве последице често је немогуће у потпуности отклонити, будући да подразумевају губитак времена, финансијских средстава и поверења у систем високог образовања. Због тога провера акредитације мора представљати први корак у процесу доношења одлуке о упису на високошколску установу.

Високошколске установе у Србији акредитују се на период од седам година, у оквиру којег се обезбеђују континуирано праћење и унапређење квалитета.

Према актуелним подацима НАТ-а, акредитовано је укупно 180 високошколских установа и 2.043 студијска програма. У оквиру система функционише 18 универзитета (девет државних и девет приватних), 118 факултета (87 државних и 31 приватни), 13 академија струковних студија, 20 високих школа струковних студија (осам државних и 12 приватних), као и 11 високих школа академских студија.

Наведени подаци указују на развијену и разгранату мрежу високог образовања која будућим студентима у Србији омогућава широк спектар избора.

Број свршених ученика средњих школа за 2025. годину, према подацима Министарства просвете, износи 55.210. Од тог броја 36,14 одсто (19. 953) није наставило даље школовање нити се запослило, док 15,05 одсто (8.309) није наставило школовање али се запослило. Од укупног броја свршених ученика средњих школа у 2025. години (55.210) даље школовање је наставило само 48,8 одсто (26.942). У 2024. години свршених ученика средњих школа било је 55.367, од којих је даље школовање наставило 55,48 одсто (30.717). За 2026. годину још нису доступни подаци о броју свршених ученика, али знамо да је четврти разред средње школе у школској 2025/26. укупно уписало 48.545 ученика, што је за 905 мање у односу на претходну 2024/25. годину.

У школској 2025/26. години, према подацима Републичког завода за статистику, прву годину студија уписало је 44.298 студената, од којих 73,5 одсто на државним, а 26,5 одсто на приватним високошколским установама. Ови показатељи потврђују доминантну улогу јавног сектора, али и значај приватног сектора у укупној понуди високог образовања. Разлика између броја ученика који су одмах након четвртог разреда средње школе уписали факултет (2024/25) и броја уписаних у прву годину на високошколској установи у 2025/26. јесте у студентима из иностранства који се уписују на наше високошколске установе, као и у свршеним средњошколцима који су паузирали једну или више година пре уписа студија.

Подаци с којима НАТ располаже указују на то да укупна уписна квота за прву годину студија на високошколским установама износи 107.468 места, од којих 84.055 на државним и 23.413 на приватним високошколским установама. Подаци о броју новоуписаних студената у прву годину (44.298) на примеру претходне школске године (2025/26) указују на знатну несразмеру између понуде и тражње, односно на вишак од 63.170 (58,78 одсто) уписних места. Од тог броја, 51.499 места остало је непопуњено на државним, а 12.671 на приватним високошколским установама.

Посебан значај имају генерације које се приближавају завршетку средњег образовања. У актуелној 2025/26. школској години други разред похађа 59.958 ученика, трећи 57.794, а четврти 48.545 ученика, што представља кључни показатељ потенцијалног прилива будућих студената. Укупан број средњошколаца у последње три године остаје релативно стабилан и износи око 227.000, што указује на демографску стагнацију. Ови показатељи недвосмислено упућују на закључак да је неопходно системски ускладити уписну политику с реалним демографским и образовним токовима, како би се обезбедили одрживост, квалитет и друштвена сврсисходност система високог образовања.

Сви наведени подаци указују на потребу да се број акредитованих студијских програма и уписних места планира у складу с демографским кретањима, интересовањима младих и њиховим статусом након завршетка средњег образовања. Питање уписних квота стога превазилази оквире квантитативних показатеља и постаје питање квалитета, сврсисходности и одговорног планирања образовне политике.

Даљи развој система акредитације очекује се у правцу повећања транспарентности, ажурнијег јавног приказивања података, као и увођења студијских програма који одговарају савременим потребама привреде и друштва у целини. Посебан значај има развој краћих образовних формата (кратких програма студија) и микрокреденцијала у складу с европским простором високог образовања. Акредитација не представља административну баријеру, већ суштински механизам транзиције из контроле у успостављање културе квалитета. Она не одређује избор студија, али омогућава доношење одговорних одлука. У условима све шире понуде високог образовања, поуздане, јасне и доступне информације представљају кључну подршку будућим студентима.

Основна препорука гласи: пре подношења пријаве за упис на високошколску установу неопходно је извршити проверу акредитације високошколске установе и конкретног студијског програма. Тај корак, иако једноставан, може спречити дугорочне негативне последице.

*Помоћник директора НАТ-а задужен за послове почетне акредитације, акредитације и спољашње провере квалитета