Avio-industrija na ivici kolapsa: Cene goriva skočile, karte skuplje, letova manje - šta čeka putnike ovog leta?

Zatvaranje Ormuskog moreuza zbog rata između SAD, Izraela i Irana prepolovilo je globalno snabdevanje naftom, a avio-prevoznici se suočavaju sa paradoksom koji bi mogao da preoblikuje industriju kakvu poznajemo – gorivo je postalo vrlo skupo, a povišene cene karata guše potražnju koja bi trebalo da je spasi.

Cena mlaznog goriva u februaru je iznosila oko 96 dolara po barelu. Do 20. marta skočila je na 197 dolara – više nego dvostruko za samo mesec dana. Čak ni za vreme izbijanja rata u Ukrajini 2022. godine mlazno gorivo nije dostiglo takav vrhunac.

Taj skok se direktno pretvara u ogromne troškove: punjenje aviona Boing 737-800, koje je 27. februara koštalo oko 17.000 dolara, nedelju dana kasnije koštalo je više od 27.000 dolara.

Prema pisanju Biznis insajdera, dvadeset najvećih avio-kompanija izgubilo je oko 53 milijarde dolara tržišne vrednosti od početka rata.

Pre nego što je sukob počeo, avio-industrija je predviđala rekordne profite od 41 milijarde dolara u ovoj godini. Izvršni direktor Junajted erlajnsa Skot Kirbi najavio je otkazivanje oko pet odsto planiranih letova u prvoj fazi.

- Stvarnost je takva da su cene mlaznog goriva više nego udvostručene u poslednje tri nedelje, a ne znamo kako će se sve razvijati - napisao je zaposlenima. Ako visoke cene potraju, godišnji troškovi kompanije porašće za više milijardi dolara.

Savršena oluja

Rigas Doganis, predsednik Erlajn menadžment grupe, kaže da se plaši da mnoge kompanije neće moći da izdrže situaciju.

- Avio-kompanije se suočavaju sa egzistencijalnim izazovom. Moraće da snižavaju cene kako bi podstakle povećanje potražnje, dok ih viši troškovi goriva guraju prema povećanju cena. Savršena oluja.

Analitičari Dojče banke idu još dalje:

- Bez kratkoročnog olakšanja, avio-kompanije širom sveta mogle bi biti primorane da prizemlje hiljade aviona, dok bi finansijski najslabiji prevoznici mogli da obustave operacije.

Nije samo pitanje cene, već i fizičke dostupnosti goriva. Patrik Pujan, izvršni direktor Total enerdžiza, upozorio je da se nestašice već šire iz Azije prema Evropi:

- Kriza počinje stvarno da pogađa kupce. Sve će zavisiti od toga koliko dugo će ovaj sukob trajati. Mogli bismo imati vrlo, vrlo dramatične posledice.

Za evropske putnike koji planiraju letovanje, poruke su zabrinjavajuće. Kenton Džarvis, izvršni direktor Izi džeta, upozorio je:

- Siguran sam da letimo još nedelju-dve. Verovatno i tri. Da li sam siguran i za četiri nedelje? Niko mi ne može reći na šta mogu da računam, a leto je pred vratima.

Skuplje karte

Analitička kompanija OAG objavila je da su globalne cene karata u prva dva meseca 2026. godine već 24 odsto više u poređenju sa istim periodom prethodnih godina. Na popularnim turističkim rutama putnici mogu očekivati povećanje cena od 10 do 20 odsto, a najizloženiji su oni koji kupuju karte neposredno pre leta.

Američki predsednik Donald Tramp poručio je zemljama koje ne žele da mu se pridruže u borbi protiv Irana da "ne mogu dobiti mlazno gorivo zbog Ormuskog moreuza“ i da "idu da nabave sopstvenu naftu".

Evropski odgovori su neujednačeni. Mnoge države smanjuju dažbine na gorivo ili određuju fiksne cene u kojima preuzimaju deo troška.

EU trenutno razmatra opšte mere za energetsku krizu, ali one nisu dizajnirane posebno za avio-kompanije.

Evropska komisija je državama članicama signalizirala da se pripreme za dugotrajne poremećaje na tržištu energije i razmatra ponovno uvođenje alata iz 2022. godine, poput ograničavanja cena energije ili smanjenja poreza.

Komesar za energetiku Dan Jorgensen otišao je korak dalje kontroverznim predlogom da Evropljani manje putuju i ređe lete kako bi se uštedelo gorivo.

Avio-industrija je preživela naftne krize 1970-ih, kolaps nakon 11. septembra i pandemijski zastoj 2020. godine. Svaki put se prilagodila.

Ova kriza se razlikuje po razmerama i složenosti: rute su blokirane, gorivo je oskudno, a računi već pristižu.

Za evropskog turistu koji planira odlazak na letovanje avionom, poruka je jasna – karte će biti skuplje, letova će biti manje, a kraj neizvesnosti je daleko, prenosi "Jutarnji".