Авио-индустрија на ивици колапса: Цене горива скочиле, карте скупље, летова мање - шта чека путнике овог лета?

Затварање Ормуског мореуза због рата између САД, Израела и Ирана преполовило је глобално снабдевање нафтом, а авио-превозници се суочавају са парадоксом који би могао да преобликује индустрију какву познајемо – гориво је постало врло скупо, а повишене цене карата гуше потражњу која би требало да је спаси.

Цена млазног горива у фебруару је износила око 96 долара по барелу. До 20. марта скочила је на 197 долара – више него двоструко за само месец дана. Чак ни за време избијања рата у Украјини 2022. године млазно гориво није достигло такав врхунац.

Тај скок се директно претвара у огромне трошкове: пуњење авиона Боинг 737-800, које је 27. фебруара коштало око 17.000 долара, недељу дана касније коштало је више од 27.000 долара.

Према писању Бизнис инсајдера, двадесет највећих авио-компанија изгубило је око 53 милијарде долара тржишне вредности од почетка рата.

Пре него што је сукоб почео, авио-индустрија је предвиђала рекордне профите од 41 милијарде долара у овој години. Извршни директор Јунајтед ерлајнса Скот Кирби најавио је отказивање око пет одсто планираних летова у првој фази.

- Стварност је таква да су цене млазног горива више него удвостручене у последње три недеље, а не знамо како ће се све развијати - написао је запосленима. Ако високе цене потрају, годишњи трошкови компаније порашће за више милијарди долара.

Савршена олуја

Ригас Доганис, председник Ерлајн менаџмент групе, каже да се плаши да многе компаније неће моћи да издрже ситуацију.

- Авио-компаније се суочавају са егзистенцијалним изазовом. Мораће да снижавају цене како би подстакле повећање потражње, док их виши трошкови горива гурају према повећању цена. Савршена олуја.

Аналитичари Дојче банке иду још даље:

- Без краткорочног олакшања, авио-компаније широм света могле би бити приморане да приземље хиљаде авиона, док би финансијски најслабији превозници могли да обуставе операције.

Није само питање цене, већ и физичке доступности горива. Патрик Пујан, извршни директор Тотал енерџиза, упозорио је да се несташице већ шире из Азије према Европи:

- Криза почиње стварно да погађа купце. Све ће зависити од тога колико дуго ће овај сукоб трајати. Могли бисмо имати врло, врло драматичне последице.

За европске путнике који планирају летовање, поруке су забрињавајуће. Кентон Џарвис, извршни директор Изи џета, упозорио је:

- Сигуран сам да летимо још недељу-две. Вероватно и три. Да ли сам сигуран и за четири недеље? Нико ми не може рећи на шта могу да рачунам, а лето је пред вратима.

Скупље карте

Аналитичка компанија ОАГ објавила је да су глобалне цене карата у прва два месеца 2026. године већ 24 одсто више у поређењу са истим периодом претходних година. На популарним туристичким рутама путници могу очекивати повећање цена од 10 до 20 одсто, а најизложенији су они који купују карте непосредно пре лета.

Амерички председник Доналд Трамп поручио је земљама које не желе да му се придруже у борби против Ирана да "не могу добити млазно гориво због Ормуског мореуза“ и да "иду да набаве сопствену нафту".

Европски одговори су неуједначени. Многе државе смањују дажбине на гориво или одређују фиксне цене у којима преузимају део трошка.

ЕУ тренутно разматра опште мере за енергетску кризу, али оне нису дизајниране посебно за авио-компаније.

Европска комисија је државама чланицама сигнализирала да се припреме за дуготрајне поремећаје на тржишту енергије и разматра поновно увођење алата из 2022. године, попут ограничавања цена енергије или смањења пореза.

Комесар за енергетику Дан Јоргенсен отишао је корак даље контроверзним предлогом да Европљани мање путују и ређе лете како би се уштедело гориво.

Авио-индустрија је преживела нафтне кризе 1970-их, колапс након 11. септембра и пандемијски застој 2020. године. Сваки пут се прилагодила.

Ова криза се разликује по размерама и сложености: руте су блокиране, гориво је оскудно, а рачуни већ пристижу.

За европског туристу који планира одлазак на летовање авионом, порука је јасна – карте ће бити скупље, летова ће бити мање, а крај неизвесности је далеко, преноси "Јутарњи".