БЕНЗИН У СРБИЈИ НИКАД ЈЕФТИНИЈИ: Стручњаци откривају да ли нас овакве цене чекају и на лето

бензинска пумпа / Извор: Профимедиа/илустрација

У цени постоји фиксни део који чине акцизе и разне накнаде, затим треба узети у обзир цену нафте, њеног транспорта, прераде и допремања до пумпи.

Литар бензина у Србији могао би већ у јуну да кошта 110 динара, што би у односу на тренутне цене на пумпама било појефтињење за око 15 динара. Стручњаци за енергетику дошли су до ове цифре узимајући у обзир кретање нафте на светским берзама и значајан пад потрошње.

ЗБОГ ВИРУСА НЕ ЖЕЛЕ КЕШ У РУЦИ: Људи масовно прелазе на ДИГИТАЛНА ПЛАЋАЊА

ВАЖНА ВЕСТ! Држава даје НОВАЦ ЗА ОДМОР у Србији: Ваучери и за грађане са већим примањима

ЗЛАТНИ ПОСАО СРБИЈЕ: Држава даје милионе, а време зрења нам даје ОГРОМНУ ШАНСУ на тржишту ЕУ

Петар Станојевић, професор на Факултету за безбедност и бивши државни секретар у Министарству енергетике, оцењује да ће, на промену крајње цене за потрошаче највише утицати цена сирове нафте, јер се остали трошкови не мењају превише, мада ће логистичари у наредном периоду дефинитивно имати ниже трошкове транспорта.

- Зато би цена горива на пумпама свакако морала да иде надоле. Тешко је дати прецизну процену, али рецимо да би литар бензина могао да кошта и до 110 динара. То би била цена слична околним земљама, попут Хрватске и Црне Горе, а то су тржишта са којима можемо да се поредимо - наводи и додаје да би та најнижа цена на пумпама могла да се појави када стигне јефтинија нафта, што значи у наредних месец-два.

Пошто су одређене количине по повољним ценама куповане и пред корона кризу, он очекује да можда и већ у мају крену додатна снижења.

И Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије (УНКС), недавно је рекао да "ћемо имати ниже цене горива него икада". Он у разговору подсећа да је тренд пада цене нафте успостављен још почетком јануара и од тада се смањује и цена горива у Србији, али различитом динамиком, јер цена сирове нафте није једини фактор који утиче на цену горива.

Иначе, од фебруара до данас појефтињење је достигло и више од 30 динара по литру.

- За разлику од краткотрајног појефтињења које је трајало око три недеље фебруара 2016. године, сада се очекује да ће цена нафте, а самим тим и цена горива на пумпама, у дужем временском периоду бити на ниском нивоу. Те 2016. цена бензина је била испод 124 динара, али поред цене сирове нафте морају се узети у обзир и све друге околности које се веома разликују од године до године и од земље до земље, не само под утицајем недаћа које доноси пандемија - објашњава Томислав Мићовић.

Он подсећа да је продаја горива преполовљена, а складишта у читавом ланцу, од налазишта нафте до бензинских станица, су пуна, што као последицу има озбиљно повећавање трошкова.

- Тако се свакодневно одмеравају, с једне стране драстичан пад трошкова због пада цене деривата нафте на регионалном и глобалном тржишту и, с друге стране, раст трошкова због свега наведеног. Како сада ствари стоје потрошачи ће још дуго моћи да рачунају на ниске цене горива - истиче он и напомиње да није довољно само упоредити цене горива између различитих земаља, већ се морају истовремено упоредити и услови пословања, као и ниво државних дажбина у цени горива.

- Када је нафтни сектор у питању значајну предност имају тржишта оних земаља које имају излаз на море. Та предност је израженија када су цене деривата нафте ниже, јер расте удео трошкова логистике, па када се у земљама попут Србије они укалкулишу у цену, цена горива не може бити иста као у земљама Медитерана. Ипак, пресудну улогу у формирању малопродајних цена горива играју државне дажбине. У Србији су у цени дизела од 135,40 динара по литру фискална захватања 82,95 динара или 61,3 одсто, што је убедљиво највише у региону, док су у цени бензина од 125,90 динара за литар дажбине 79,77 динара или 63,4 одсто - наводи Мићовић.

На ову структуру цене подсећа и Петар Станојевић.

- У цени постоји фиксни део који чине акцизе и разне накнаде, затим треба узети у обзир цену нафте, њеног транспорта, прераде и допремања до пумпи. На крају се додаје маржа компаније и ПДВ. С обзиром на то да нафтне компаније тренутно имају губитке због мањег промета и мање потрошње горива, оне свакако желе то да надоместе кроз нешто више марже, а с друге стране, држава вероватно жмури на једно око, јер и њој одговара да добије већи ПДВ - каже Станојевић.

- Држава би такође могла вештачки да подстакне тражњу тако што би сада купила веће количине за обавезне резерве, као и за пољопривреднике или ''пумпаџије'', и да им понуди по повољнијој цени, а да они то врате у неком наредном периоду, можда и у натури. Тако би били на добитку и крајњи корисници горива и нафтне компаније, али и држава - истиче Петар Станојевић.

СРПСКО ЗЛАТО КОЈЕ ДОНОСИ ОДЛИЧНУ ЗАРАДУ: Нова сорта се ОДЛИЧНО ПОКАЗАЛА, сељаци задовољно ТРЉАЈУ РУКЕ