Doživotno obezbeđen posao? Evo zašto nezaposlenost u vreme korone ne raste u Kini i Japanu
I dok je usred krize rast nezaposlenosti česta pojava u zapadnim ekonomijama, zbog smanjenog zapošljavanja i pojačanog otpuštanja u kompanijama, Japan i Koreja imaju drugačija kulturološka obeležja.
Nakon Drugog svetskog rata u Japanu, te Korejskog rata u Južnoj Koreji, ove dve ekonomije su krenule u snažni ekonomski rast koji su obeležavale nacionalna saradnja proizvođača, dobavljača, distributera i banaka, u kojima su stvorena moćna preduzeća koja su usko sarađivala sa nacionalnim vladama.
VELIKE EKONOMSKE MERE: Od 10. APRILA isplata penzija uz DODATAK od 4.000 dinara
Umesto 100 evra dobićemo vaučere za domaću robu? STIGLO ZVANIČNO OBJAŠNJENJE
DA LI JE OVAJ DOSTAVLJAČ POSTUPIO ISPRAVNO? Odbio da isporuči paket jer je naručilac u SAMOIZOLACIJI!
Stvoreni su jaki sindikati, a radnicima se od strane države garantuje doživotna zaposlenost u jednom preduzeću, što je s vremenom postala kulturološka karakteristika u ove dve zemlje.
Masovni otkazi su postali teško izvodljivi za japanska i korejska preduzeća, koja su tako potencijalnu slabost pretvorila u svoju snagu stvorivši snažnu korporativnu kulturu celoživotnog rada jednog zaposlenog unutar kompanije. To se posebno odnosi na velike korporacije.
Tokom ekonomske krize 2008. i 2009. godine, obe zemlje su zabeležile mnogo niži rast nezaposlenosti nego zapadne ekonomije.
Trenutna kriza s pandemijom Covid-19, koja je još početkom februara pogodila obe zemlje, nije uticala na povećanje nezaposlenosti.
Stopa nezaposlenosti u Koreji se od početka pandemije čak smanjila sa 4,1 na 3,3 odsto, dok je u Japanu ostala stabilna na niskih 2,4 procenta, stoji u prošlonedeljnim podacima analitičara koje prenosi Japan Times.
- Korporativna DNK jeste da se mora napraviti svaki napor da se izbegnu otpuštanja, a svi zaposleni prihvataju mentalitet da svi delimo istu sudbinu - kaže Lloyd Chan, ekonomista Oxford Economics.
Japan Times čak piše kako je zaštita zaposlenih dovedena do te mere da se državni službenici u Koreji nazivaju "čeličnim činijama pirinča“ koje je nemoguće razbiti, dok se zaposleni u velikim korporacijama čak nazivaju "dijamantskim činijama pirinča“ koje štite svoje zaposlene do samog kraja.
- U krizama se javljaju rezovi u platama, ali otpuštanja nisu kulturološki dopustiva - govori Atsushi Takeda, glavni ekonomista istraživačkog instituta Itochu.
- Ovo nije Amerika. Kompanije ovde ne povećavaju olako platu svojim zaposlenima, već radije akumuliraju finansijske zalihe u vreme kada krize nema, namenjene za vreme kada kriza nastupi - navodi on.
Svoju ulogu u sprečavanju ekonomske nestabilnosti imaju i nacionalne vlade u obe države, koje su u martu obezbedile dodatna sredstva da bi sprečile rast nezaposlenosti. Koreja je tako za tu svrhu izdvojila skoro 10 milijardi dolara, a Japan nudi široku paletu ekonomskih mera u vreme krize.
KRIZA TERA NA TEŠKE ODLUKE: Ješćemo hranu koja nam se do sada gadila, a razlog je više nego praktičan
PUTINU URUČEN ULTIMATUM: Rat zbog "crnog zlata" u PUNOM JEKU, ruski predsednik izdao POSEBNA NAREĐENJA
U RIZIKU 25 MILIONA RADNIH MESTA: Avio-prevoznicima nestaje gotovina, ne mogu da povrate novac za otkazane letove
Nakon pandemije Italiju čeka opaka privredna kriza: Maltene POLA MILIONA ljudi ostaće bez posla
Samo DEVET MILIJARDERA tokom pandemije uspelo da očuva bogatstvo, a svi dolaze iz ISTE ZEMLJE