Dva scenarija posle primirja Trampa i Irana: Cene nafte pale, ali sledi ili oporavak do 2027. ili novi haos na tržištu
Dvodnevno primirje koje su Donald Tramp i Iran dogovorili u utorak uveče dovelo je do naglog pada cena nafte, ali tržišta se u praksi još dugo neće oporaviti od ovog ekonomskog šoka.
U sredu je cena sirove nafte pala između 13% i 15%, čime su cene i Brenta i WTI-ja dostigle oko 95 dolara po barelu. Međutim, to je i dalje više od nivoa zabeleženih pre početka sukoba, jer je Brent 27. februara zatvoren na 72,50 dolara po barelu, a WTI na 67 dolara. U poređenju s decembrom, pre početka sukoba, razlika je još veća: 60,90 odnosno 57,40 dolara.
U najboljem slučaju, primirje će biti odskočna daska za mirovni sporazum do kraja meseca. Međutim, proizvodnja nafte, oštećena napadima na energetsku infrastrukturu i zasićenim skladišnim kapacitetima, oporavljaće se mesecima.
Nadalje, tržišta će neko vreme primenjivati premiju rizika zbog neizvesnosti oko budućih poremećaja u snabdevanju. Prema američkoj Upravi za energetske informacije (EIA), ova dva faktora će uzrokovati da cene sirove nafte ostanu povišene sve do kraja 2027. godine.
Štaviše, neki rafinisani proizvodi, poput lož ulja, neće se vratiti na cene pre rata do 2028. godine. To je prema njihovoj poslednjoj mesečnoj prognozi, koja je završena 6. aprila i pretpostavlja rat do kraja meseca uz postepeno ponovno otvaranje Hormuškog moreuza – scenariju kojem se strane trenutno nadaju.
Agencija procenjuje da će se Brent vratiti na svoj predratni nivo tek u novembru 2027. godine, dok će WTI-u trebati mesec dana duže. Uprkos tome, obe vrste nafte bi sledeće godine završile skuplje za 8,7% odnosno 10,4% u odnosu na decembar 2025. godine. Prognoza za američke rafinisane proizvode je slična – benzin će se vratiti na predratni nivo u novembru 2027, a dizel u decembru iste godine.
Gorivo, ključno za pomorski transport, neće se vratiti na predratni nivo tokom celog referentnog perioda, već tek 2028. godine. Prema EIA, razlog je globalna nestašica sirove nafte i drugih rafinisanih proizvoda.
Sirova nafta iz Persijskog zaliva neophodna je za proizvodnju teškog lož ulja, koje tokom rafiniranja stvara ostatke koji se koriste u mešavini lož ulja. Rafiniranje drugih vrsta sirove nafte, poput WTI-ja, nema isti kapacitet za proizvodnju lož ulja.
Poput EIA, tržišta ukazuju da će, uprkos primirju, nepoverenje ostati i da će cene uključivati dodatnu „premiju straha“ zbog mogućih novih poremećaja.
Tranzit i dalje predstavlja visok rizik za osiguravače i brodovlasnike, koji će čekati da vide da li će primirje opstati pre nego što obnove operacije. Takođe, nema jasnoće u vezi sa uslovima koje Iran traži za dozvolu prolaza, uključujući moguće naknade, a Teheran je ponovo zatvorio tranzit tankera sredinom dana nakon još jednog izraelskog napada na Liban.
Glavni uticaj rata u Iranu na tržište nafte i dalje je koncentrisan na cene. EIA predviđa da će se proizvodnja sirove nafte i drugih proizvoda oporaviti na jesen, dostižući 107 miliona barela dnevno, u poređenju sa 98 miliona u martu i 96 miliona predviđenih za april.
Za ostale proizvode, poput LNG-a, tenzije bi mogle ponovo porasti tokom leta, što se poklapa sa popunjavanjem skladišnih kapaciteta, jer će uništenje značajnog dela proizvodnih kapaciteta Katara uticati na količinu dostupnog LNG-a.
Prognoza ne opisuje detaljno putanje za sve zemlje proizvođače pogođene sukobom – Irak, Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar i Bahrein – ali ukazuje da je obustava proizvodnje sirove nafte smanjena za 7,5 miliona barela dnevno u martu, porasla na 9,1 milion u aprilu, i da bi, ukoliko rat završi ovog meseca, mogla pasti na 6,7 miliona barela dnevno u maju.
