Ekonomska situacija u Iranu sve lošija: Više od milion ljudi ostalo bez posla, cene hrane rastu iz dana u dan

U srcu iranske industrije tepiha proizvodnja je gotovo stala. Mlekare imaju problem da nabave ambalažu za mleko i puter, dok su velika čeličana postrojenja koja su nekada pokretala ekonomiju Irana u potpunosti obustavila rad. Stotine hiljada ljudi izgubilo je posao, a milioni su u riziku da ostanu bez prihoda.

Tokom više od pet nedelja bombardovanja, američki i izraelski udari pogodili su hiljade fabrika širom zemlje. Posledice se osećaju u celokupnoj ekonomiji, uz sve veći talas otpuštanja i rast cena koji pogađa stanovništvo. Cena piletine porasla je za oko 75% u poslednjem mesecu, dok su govedina i jagnjetina skuplje za oko 68%. Mnogi mlečni proizvodi poskupeli su i do 50%.

Situacija bi mogla dodatno da se pogorša jer Sjedinjene Američke Države blokiraju iranske luke, što otežava uvoz i onemogućava izvoz nafte – ključnog izvora prihoda zemlje. Ekonomske teškoće već su ranije izazivale masovne proteste, koji su brutalno ugušeni, ali strahuje se da bi novi talas nezadovoljstva mogao ponovo da izbije.

Gubitak poslova i kolaps industrije

Prema podacima iranskog zamenika ministra rada, direktno je izgubljeno najmanje milion radnih mesta. Ekonomisti upozoravaju da je u širem smislu ugroženo čak 10 do 12 miliona poslova – skoro polovina radne snage u zemlji.

Udari su ozbiljno pogodili industrijsku bazu: oštećeno je oko 20.000 fabrika, što čini oko 20% proizvodnih jedinica u zemlji. Među pogođenim su farmaceutske kompanije, proizvođači hemikalija, aluminijuma i cementa.

Posebno su pogođeni čeličani i petrohemijski kompleksi, koji su među najvažnijim izvoznim sektorima Irana. Više velikih postrojenja obustavilo je rad, uključujući i najveće proizvođače čelika, kao i desetine petrohemijskih fabrika. Time je ozbiljno narušena proizvodnja plastike, cevi, tekstila i ambalaže za osnovne proizvode.

Kriza u svakodnevnom životu

Problemi nisu nastali samo zbog bombardovanja. Internet je delimično ili potpuno blokiran, što je pogodilo male i srednje firme koje zavise od online prodaje. Pored toga, raniji prekidi trgovine sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima dodatno su poremetili uvoz.

U industriji tepiha u gradu Kašanu, centru te delatnosti, oko 80% proizvođača je obustavilo rad. Izvoz je naglo pao, dok su domaće prodaje gotovo nestale. Cene sintetičkih materijala porasle su između 30% i 50%, što dodatno otežava proizvodnju.

Slična situacija je i u drugim sektorima. Građevinska industrija je gotovo stala, što je dovelo do pada potražnje za čelikom i građevinskim materijalom, dok su cene gvozdenih limova više nego udvostručene.

Otpuštanja i nesigurna budućnost

Mnoge kompanije su već počele sa otpuštanjima. Neki veliki građevinski projekti su obustavljeni, što je dovelo do gubitka hiljada radnih mesta. Čak i visokoobrazovani stručnjaci prijavljuju nesigurnost i strah od gubitka prihoda, dok se sve češće govori o tome da će lične ušteđevine uskoro početi da se troše za osnovne potrebe.

Pokušaj stabilizacije i otpornost

Iako vlasti poručuju da Iran može izdržati ekonomski pritisak, država povećava pomoć za nezaposlene, dok se istovremeno smanjuju prihodi u socijalnim fondovima.

Uprkos krizi, deo ekonomskih stručnjaka smatra da je Iran razvio određeni nivo otpornosti kroz dugogodišnje sankcije i pripreme za najgore scenarije. Zemlja i dalje ima zalihe ključnih sirovina i materijala, što može ublažiti kratkoročne posledice.

Ipak, ekonomisti upozoravaju da će dugoročni oporavak zavisiti od političkih dogovora i ukidanja međunarodnih sankcija.

Kako jedan industrijalac zaključuje:

- Ako sankcije ne budu ukinute kroz sporazume, optimistični scenariji se neće ostvariti.