Energetski kolaps u Rusiji: Nestašice goriva širom zemlje, cene probile rekord - zabrana izvoza i ukrajinski udari gurnuli zemlju u haos

U delovima Krima situacija je postala kritična - mnoge pumpe su potpuno zatvorene, a na onima koje još rade nema benzina, već samo dizela i prirodnog gasa. Ovo preti da ugrozi sezonu setve. Lokalne vlasti su uvele sistem racionalizacije - samo službena vozila smeju da se snabdevaju gorivom, izjavio je jedan lokalni aktivista, a prenosi ruski nezavisni portal "Meduza".

Nestašice goriva širom Rusije

Pozivajući se na podatke o praćenju 17.000 ruskih benzinskih pumpi, "Komersant" navodi da su nestašice zabeležene i u drugim regionima, ali da je situacija najteža upravo na Krimu. Južni federalni okrug, u koji Rusija ubraja i okupirani Krim, jedan je od najteže pogođenih - više od 220 pumpi, ili 14,2 odsto od ukupnog broja, obustavilo je prodaju goriva. Između 28. jula i 22. septembra, broj pumpi koje prodaju gorivo u Rusiji opao je za 2,6 posto, pri čemu su Rostovska oblast, Republika Mari El i Jevrejska autonomna oblast zabeležile pad do 14 odsto.

Ovaj poremećaj usledio je nakon talasa ukrajinskih napada dronovima na ruske rafinerije tokom avgusta, što je dodatno opteretilo snabdevanje i primoralo Moskvu da smanji izvoz. Prema pisanju "Fajnenšl Tajmsa", Ukrajina je napala najmanje 16 od 38 ruskih rafinerija od avgusta 2025. godine, čime je izvoz dizela pao na najniži nivo od 2020. godine.

Zabrana izvoza goriva i posledice

Ruska vlada odlučila je da produži zabranu izvoza benzina do kraja godine, osim u slučajevima kada se gorivo isporučuje na osnovu međudržavnih sporazuma, izjavio je zamenik premijera Aleksandar Novak. Uz to, biće uvedena i zabrana izvoza dizela za kompanije koje nisu proizvođači. Prema predstavnicima naftno-gasnih kompanija, u Rusiji se proizvodi dva puta više dizela nego što je domaća potrošnja, pa bi zabrana izvoza mogla da dovede do smanjenja prerade i posredno do pada proizvodnje benzina.

Do sredine prošlog meseca oštećene su rafinerije u Uhti, Rjazanju, Saratovu i Volgogradu, kao i sve tri u Samarskoj oblasti. Samo u avgustu, Rusija je izgubila najmanje 17 odsto svojih kapaciteta za preradu nafte, navodi nezavisni medij "Čerta medija". U septembru su napadnuta i postrojenja u Republici Baškortostan i Lenjingradskoj oblasti, primoravši jednu rafineriju da zatvori pogon koji je činio gotovo 40 procenata njene proizvodnje.

Na Dalekom istoku, problem je dodatno pogoršan zbog planiranog remonta u rafineriji u Habarovsku. Na drugim mestima, Ministarstvo energetike odlučilo je da odloži redovno održavanje kako bi zadržalo stabilno snabdevanje.

Najpogođenije male pumpe i skok cena

Najteže su pogođene male, nezavisne benzinske stanice. Za razliku od velikih lanaca, one kupuju gorivo na berzi - a neke rafinerije već nedeljama ne isporučuju benzin od 92 i 95 oktana, što je primoralo mnoge manje pumpe da se zatvore. Mnoge jedva opstaju, preživljavaju od jedne isporuke cisternom do druge, dok su neke potpuno zatvorene, izjavila je Jekaterina Savkina iz ruskog Sindikata proizvođača goriva.

A i kada benzina ima - cena je nepristupačna. Početkom septembra, cena benzina od 95 oktana na berzi dostigla je rekordnih 82.300 rubalja (oko 835 evra ili blizu 97.000 dinara) po metričkoj toni, dok je cena 92-oktanskog benzina porasla iznad 70.600 rubalja (oko 716 evra ili 84.000 dinara). Pumpe sada štede gorivo i prodaju samo 10 litara po kupcu.

Nedostatak goriva ima ozbiljne posledice za svakodnevni život. Jedan stanovnik Pervomajska rekao je lokalnim medijima da ne može da odveze suprugu u devetom mesecu trudnoće do najbliže bolnice u Arzamasu, udaljene 80 kilometara, jer nema dovoljno goriva. U tom mestu, velike pumpe sa stabilnijim snabdevanjem nisu u blizini, a cene su naglo porasle. Neki ljudi su počeli da prelaze granicu u Čuvašku republiku kako bi uštedeli novac.

Zvaničnici obično nestašice objašnjavaju sezonskim faktorima - povećanim turizmom i potrebama tokom žetve. Međutim, stručnjaci ukazuju da je ključni uzrok intenzivirana serija napada na rafinerije. Postrojenja u Rostovskoj oblasti i susednom Krasnodarskom kraju najčešće su bila meta. Prema rečima Sergeja Vakulenka iz Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju, napadi su se značajno promenili u odnosu na 2024. godinu - sada se radi o masovnim napadima sa ciljem da se rafinerije potpuno izbace iz upotrebe, a ne samo da se smanji proizvodnja. Ukrajinske snage takođe ponavljaju udare na već oštećene objekte, što dodatno usporava sanaciju.

Izbor ciljeva takođe ima posledice. Rafinerije u Krasnodarskom kraju i Rostovskoj oblasti uglavnom su orijentisane na izvoz, ali napadi na postrojenja u Rjazanju, Saratovu ili Volgogradu najviše pogađaju unutrašnje snabdevanje i obične građane.

Ukrajina je pozvala zapadne saveznike da uvedu dodatne sankcije ruskoj energiji, tvrdeći da bi smanjenje prihoda od nafte oslabilo sposobnost Moskve da finansira rat. Predsednik SAD Donald Tramp ranije je pozivao Evropsku uniju da prekine kupovinu ruske nafte, ističući da će američke mere zavisiti od toga koliko će Evropa smanjiti energetsku zavisnost od Moskve.

U međuvremenu, ruska ekonomija se suočava sa sve većim pritiscima. Sankcije i ratni troškovi doveli su do visoke inflacije, skoro rekordnih kamatnih stopa i usporavanja privrednog rasta. Kriza sa gorivom još više opterećuje svakodnevni život građana i stvara dodatne političke i ekonomske tenzije u zemlji.