Енергетски колапс у Русији: Несташице горива широм земље, цене пробиле рекорд - забрана извоза и украјински удари гурнули земљу у хаос

У деловима Крима ситуација је постала критична - многе пумпе су потпуно затворене, а на онима које још раде нема бензина, већ само дизела и природног гаса. Ово прети да угрози сезону сетве. Локалне власти су увеле систем рационализације - само службена возила смеју да се снабдевају горивом, изјавио је један локални активиста, а преноси руски независни портал "Медуза".

Несташице горива широм Русије

Позивајући се на податке о праћењу 17.000 руских бензинских пумпи, "Комерсант" наводи да су несташице забележене и у другим регионима, али да је ситуација најтежа управо на Криму. Јужни федерални округ, у који Русија убраја и окупирани Крим, један је од најтеже погођених - више од 220 пумпи, или 14,2 одсто од укупног броја, обуставило је продају горива. Између 28. јула и 22. септембра, број пумпи које продају гориво у Русији опао је за 2,6 посто, при чему су Ростовска област, Република Мари Ел и Јеврејска аутономна област забележиле пад до 14 одсто.

Овај поремећај уследио је након таласа украјинских напада дроновима на руске рафинерије током августа, што је додатно оптеретило снабдевање и приморало Москву да смањи извоз. Према писању "Фајненшл Тајмса", Украјина је напала најмање 16 од 38 руских рафинерија од августа 2025. године, чиме је извоз дизела пао на најнижи ниво од 2020. године.

Забрана извоза горива и последице

Руска влада одлучила је да продужи забрану извоза бензина до краја године, осим у случајевима када се гориво испоручује на основу међудржавних споразума, изјавио је заменик премијера Александар Новак. Уз то, биће уведена и забрана извоза дизела за компаније које нису произвођачи. Према представницима нафтно-гасних компанија, у Русији се производи два пута више дизела него што је домаћа потрошња, па би забрана извоза могла да доведе до смањења прераде и посредно до пада производње бензина.

До средине прошлог месеца оштећене су рафинерије у Ухти, Рјазању, Саратову и Волгограду, као и све три у Самарској области. Само у августу, Русија је изгубила најмање 17 одсто својих капацитета за прераду нафте, наводи независни медиј "Черта медија". У септембру су нападнута и постројења у Републици Башкортостан и Лењинградској области, приморавши једну рафинерију да затвори погон који је чинио готово 40 процената њене производње.

На Далеком истоку, проблем је додатно погоршан због планираног ремонта у рафинерији у Хабаровску. На другим местима, Министарство енергетике одлучило је да одложи редовно одржавање како би задржало стабилно снабдевање.

Најпогођеније мале пумпе и скок цена

Најтеже су погођене мале, независне бензинске станице. За разлику од великих ланаца, оне купују гориво на берзи - а неке рафинерије већ недељама не испоручују бензин од 92 и 95 октана, што је приморало многе мање пумпе да се затворе. Многе једва опстају, преживљавају од једне испоруке цистерном до друге, док су неке потпуно затворене, изјавила је Јекатерина Савкина из руског Синдиката произвођача горива.

А и када бензина има - цена је неприступачна. Почетком септембра, цена бензина од 95 октана на берзи достигла је рекордних 82.300 рубаља (око 835 евра или близу 97.000 динара) по метричкој тони, док је цена 92-октанског бензина порасла изнад 70.600 рубаља (око 716 евра или 84.000 динара). Пумпе сада штеде гориво и продају само 10 литара по купцу.

Недостатак горива има озбиљне последице за свакодневни живот. Један становник Первомајска рекао је локалним медијима да не може да одвезе супругу у деветом месецу трудноће до најближе болнице у Арзамасу, удаљене 80 километара, јер нема довољно горива. У том месту, велике пумпе са стабилнијим снабдевањем нису у близини, а цене су нагло порасле. Неки људи су почели да прелазе границу у Чувашку републику како би уштедели новац.

Званичници обично несташице објашњавају сезонским факторима - повећаним туризмом и потребама током жетве. Међутим, стручњаци указују да је кључни узрок интензивирана серија напада на рафинерије. Постројења у Ростовској области и суседном Краснодарском крају најчешће су била мета. Према речима Сергеја Вакуленка из Карнеги центра за Русију и Евроазију, напади су се значајно променили у односу на 2024. годину - сада се ради о масовним нападима са циљем да се рафинерије потпуно избаце из употребе, а не само да се смањи производња. Украјинске снаге такође понављају ударе на већ оштећене објекте, што додатно успорава санацију.

Избор циљева такође има последице. Рафинерије у Краснодарском крају и Ростовској области углавном су оријентисане на извоз, али напади на постројења у Рјазању, Саратову или Волгограду највише погађају унутрашње снабдевање и обичне грађане.

Украјина је позвала западне савезнике да уведу додатне санкције руској енергији, тврдећи да би смањење прихода од нафте ослабило способност Москве да финансира рат. Председник САД Доналд Трамп раније је позивао Европску унију да прекине куповину руске нафте, истичући да ће америчке мере зависити од тога колико ће Европа смањити енергетску зависност од Москве.

У међувремену, руска економија се суочава са све већим притисцима. Санкције и ратни трошкови довели су до високе инфлације, скоро рекордних каматних стопа и успоравања привредног раста. Криза са горивом још више оптерећује свакодневни живот грађана и ствара додатне политичке и економске тензије у земљи.