Građane Srbije očekuje pojeftinjenje i pad cena do 20% osnovnih troškova života – evo šta se tačno menja
Najavljen paket ekonomskih mera za građane Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novi paket ekonomskih mera sa ciljem da ograniči marže trgovaca i na taj način snizi cene osnovnih prehrambenih proizvoda.
Prema njegovim rečima, biće obuhvaćeno oko 50 ključnih grupa proizvoda - žitarice, hleb, ulje, brašno, mleko, meso, voće, povrće, bezalkoholna pića, kafa i drugi - sa ciljem da se krajnje cene smanje za 15 do 20 odsto. Navodi da cene u Srbiji trenutno iznose oko 95% prosečnih cena u EU.
Vučić je objasnio da će se po uzoru na modele iz Mađarske, Rumunije i Severne Makedonije ograničiti marže trgovaca, čime bi potrošači trebalo da osete olakšanje na kućnim budžetima.
Međutim, savetnik predsednika Miloš Vučević upozorio je da će sprovođenje mera biti teško jer će trgovci pokušati da pronađu načine da sačuvaju profit.
- Dogovorimo se da spustimo cene za 50 proizvoda, a oni podignu marže i cene ostalih proizvoda i nadomeste svoj profit", rekao je Vučić, dodajući da veliki trgovinski lanci plaćaju porez, ali da je neprihvatljivo da ostvaruju previsoke profite na račun potrošača.
Dr Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu objašnjava za Euronews Srbiju da će maksimalna marža na osnovne prehrambene proizvode, poput hleba, brašna, ulja, mlečnih proizvoda i mesa, biti ograničena na oko 20 do 22 odsto. Prema njegovim rečima, mere će biti usklađene sa praksama u regionu i očekuje se da stupe na snagu u narednim mesecima.
- Time će se ublažiti inflacioni pritisak na kućne budžete i omogućiti građanima lakši pristup osnovnim životnim namirnicama", kaže Mijušković za Euronews Srbija.
Urednik Makroekonomskih kretanja u Srbiji, Saša Đogović, smatra da su ovakve administrativne mere efikasne kratkoročno, ali da se problem visokih cena i marži ne rešava.
- Ovo je hlađenje temperature, ali ne i lečenje bolesti. Uzroci cenovne krize i dalje postoje, a mere se bave samo simptomima", ocenjuje Đogović i dodaje da nadležne institucije, kao što je Komisija za zaštitu konkurencije, moraju aktivnije da deluju i redovno izveštavaju javnost o svojim koracima.
Komisija za zaštitu konkurencije još od oktobra prošle godine vodi postupak protiv četiri trgovinska lanca zbog sumnje na kartelizaciju. Međutim, Đogović ukazuje da nema informacija o ishodu tog postupka, što ukazuje na nedostatak reakcije nadležnih organa.
Profesor FEFA Goran Radosavljević takođe ističe da poskupljenje prehrambenih proizvoda prati i rast profita trgovaca, ali upozorava da administrativno ograničenje marži neće biti dovoljno za trajno rešavanje problema.
- Ako trgovci ne mogu da se uklope u ograničene marže, podići će cene drugih proizvoda. Potrebno je i smanjenje pritiska na potrošačku korpu i subvencije poljoprivredi", kaže Radosavljević.
Dejan Gavrlović iz Udruženja "Efektiva" izražava sumnju u uspeh najavljenih mera, smatrajući da država nema dovoljnu volju da se suprotstavi visokim cenama hrane. Navodi da su ranije akcije države, poput programa "Bolja cena", bile neuspešne.
On takođe upozorava da trgovci mogu da zaobiđu ograničenja marži koristeći posredničke firme koje povećavaju ukupnu cenu proizvoda, što može poništiti efekat mera.
Gavrlović zaključuje da bi trebalo pratiti rad Komisije za zaštitu konkurencije i sankcije u slučaju dokazanih nepravilnosti, jer je samo administrativno snižavanje cena privremeno rešenje.
Izvor: Euronews
