HR KONFERENCIJA KAO DIJAGNOZA DRUŠTVA: Da li smo spremni za "Shift koji se dešava"?
Dok se svet biznisa i dalje grčevito drži tabela sa profitima, u pozadini se odvija ozbiljna promena koja preti da nam sruši planove koje smo stavili u strategiju, jer smo zaboravili na ono osnovno – na čoveka u sistemu.
Predstojeća konferencija „Shift Happens“ (21. april, Beogradsko dramsko pozorište) nije samo još jedan HR skup u nizu; to je presek stanja jedne kulture koja se nalazi na raskrsnici između korporativne tradicije i nove, radikalne iskrenosti generacija koje dolaze i jasnih očekivanja.
Šta se desi kada strategija udari u zid realnosti?
U svetu gde se uspeh meri kvartalnim izveštajima, često zaboravljamo da biznis ne pokreću tabele, već nevidljiva mreža ljudskih interakcija. Predstojeća konferencija „Shift Happens“ postavlja dijagnozu modernog radnog okruženja, a gostovanje govornika poput Nikole Jurišića, osnivača Project Light platforme za društvenu transformaciju i Anđelke Petrović profesorke srpskog jezika i književnosti ukazuju na to da se „potres“ već dogodio – samo je pitanje ko je osetio podrhtavanje.
Nikola Jurišić: Kultura nije poster, već operativni sistem
Za Nikolu Jurišića, kultura nije apstraktan pojam kojim se bave entuzijasti u HR-u. To je merljiva, opipljiva snaga koja direktno utiče na profitabilnost.
„Kulturu merimo kao skup ponašanja svih članova grupe. U organizaciji se ona konkretno očitava kroz tri nivoa: od klasičnih upitnika, preko AI analize audio snimaka interakcije zaposlenih, pa sve do subjektivnog, ali bitnog mišljenja nadređenog u procesima upravljanja učinkom,“ objašnjava Jurišić.
Kultura je jedan od pojmova u HR svetu koji se možda I najčešće koristi pogrešno. Zato smo želeli da je svedemo na nešto praktično, kao što je pravljenje kolača.
Nikola Jurišić objašnjava kako se pravi kolač zvani kultura: “Strategija razvoja, lideri koji su istinski role modeli, godišnje inicijative koje nisu same sebi svrha, operativni model I, ono najvažnije - inspirativna komunikacija”.
Statistika koju Jurišić navodi je neumoljiva opomena za svakog CEO-a: Čak 70% transformacija ne dostigne ciljeve zbog kulture, a ne zbog manjka novca ili znanja.
Anđelka Petrović: Generacija koja bira smisao umesto „zlatnih kaveza“
Dok Jurišić postavlja strukturu, Anđelka Petrović donosi glas sa „prve linije fronta“ - od onih koji će sutra činiti tu kulturu. Njeni susreti sa učenicima iz Srbije ali i onih koji su diplomirali na Kembridžu i u Briselu otkrivaju duboki jaz između onoga što korporacije nude i onoga što mladi zapravo žele.
„Gledala sam mlade ljude koji odbijaju nestvarno dobre ponude svetskih banaka. Njihovi razlozi su šamar tradicionalnom biznisu: ne žele da prolaze kroz 77 krugova intervjua, ne pristaju da novcem kompenzuju dvocifren broj radnih sati i gade se lažne ljubaznosti i protokolarnog ispitivanja o vikendu,“ ističe Petrovićeva.
Ono što je najviše iznenadilo javnost jeste njihova želja da se bave „pomagačkim profesijama“, uključujući i nastavničku. Zašto? Zato što traže stvarni kontakt, iskrenost i promenu koja se vidi u kvalitetu života.
„Mladi su danas radoznali i ambiciozni, ali povlače jasne granice. Ne trpe neznalice i lažne autoritete. Za njih ’izgaranje na poslu’ nije opcija o kojoj se raspravlja. Oni ne pregovaraju za više novca, već za bolji život,“ kaže Anđelka.
Od „nojevog ponašanja“ do AI navigacije
Kao nacionalni AI navigator i autorka bestselera „O jednorozima, magiji i kritičkom mišljenju“, Anđelka Petrović šalje poruku i kolegama i poslodavcima: Vreme gubljenja glave u pesku je prošlo.
„Relativno brzo sam digla ruke od uskostručnih seminara o padežima. Ne zato što nisu važni, već zato što me nisu činili relevantnom u 21. veku. Moramo poznavati veštine komunikacije, koučing, asertivnost i aktivno slušanje. Moramo razumeti kako dečji mozak (ali i mozak zaposlenog) prati promene digitalnog doba.“
Njen poziv je jasan: ne smemo se plašiti veštačke inteligencije, već moramo naučiti kako da je iskoristimo da bismo ostali - ljudi.
