KAKO DO PROJEKATA ZA DUALNO OBRAZOVANJE: Donosimo detalje procedure konkurisanja
Od 18,8 miliona evra koliko je izdvojeno Regionalnom čelendž fondu za finansiranje dualnog obrazovanja na Zapadnom Balkanu, Srbiji će biti dato između 10 i 25 procenata, rečeno je da današnjoj onlajn nacionalnoj konferenciji za Srbiju koju je organizovao ovaj fond.
VELIKO SMANJENJE DEFICITA TEKUĆEG RAČUNA SRBIJE: Sa prošlogodišnjih 37,3 na ovogodišnjih 4,2 odsto!
NARODNA BANKA OČEKUJE POTPUN EKONOMSKI OPORAVAK SRBIJE: Stopa rasta uliva optimizam, zemlja ide napred!
"MILOŠ VELIKI" OBORIO REKORD ZA VIKEND: Srpskim auto-putevima za praznike prošlo više od 600.000 vozila
Konferencija je organizovana kako bi se predstavile mogućnosti i prednosti Fonda, kao prvog finansijskog mehanizma ove vrste čiji je cilj da unapredi zapošljivost mladih i ojača konkurentnost kompanija na Zapadnom Balkanu.
Vođa tima Jedinice za upravljanje projektom Frider Verman je naveo da se na sajtu fonda nalaze sve neophodne informacije, a da se po jednom projektu može dobiti između 150.000 i 600.000 evra.
Objašnjavajući proceduru konkurisanja, rekao je da se sve radi onlajn i da se prvo podnose izjave o zainteresovanosti.
One se primaju u februaru i do kraja aprila trebalo bi da se napravi uži izbor, a onda će najbolji biti pozvani da predaju svoje predloge i zahteve.
- Nadamo se da ćemo do kraja avgusta imati odabrane i odobrene prijave - rekao je Verman i naveo da će se na info-sesijama, a prva će se održati 25. februara, zainteresovani moći informisati o detaljima podnošenja prijava.
Pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Miloš Blagojević je ukazao da Ministarstvo očekuje da kroz ovaj projekat i grantove koji su obezbeđeni unapredi sve ono što je do sada uradilo u oblasti dualnog obrazovanja.
Prema njegovim rečima, najvažnije je da se zajednički osposobe mladi ljudi da kada završe srednju školu mogu odmah da se uključe na tržiste rada.
- Čitajući ovaj poziv posebno su mi bile zanimljive propozicije da recimo određena obrazovna ustanova mora da ima u svom konzorcijumu, da ga tako nazovemo, bar dve kompanije. Čini mi se da je ovo pravi način da škole i firme usmerimo jedne ka drugima i da shvate da se danas bez zajedničke sinergije ne može ništa napraviti - istakao je Blagojević.
On je naglasio da je Srbija zakonski regulisala ovu oblast i da su time stvoreni uslovi za realizaciju obuka srednjoškolaca i studenata.
Navodeći prednosti ovih obuka rukovodilac Sektora za edukaciju pri Privrednoj komori Srbije Mirjana Kovačević je navela da je posebno važno što će trening centri i školske radionice, koji će biti opremljeni kroz ove projekte, omogućiti da učenici u njima ostvare prvi susret sa radnim okruženjem.
Istakla je da je dobro što će i male firme, koje kod nas i preovlađuju, moći kroz ovaj fond da se povežu sa školama.
- Velika je prednost i mogućnost da se ti trening centri i radionice pojave i u manje razvijenim sredinama i možda ovaj projekat pomogne u pokretanju privrede u tim regionima - rekla je Mirjana Kovačević.
Objašnjavajući zašto je Srbiji važno dualno obrazovanje, prvi sekretar i sef sektora za razvojnu saradnju u Ambasadi Nemačke u Beogradu Kristijan Šiling je naveo da iako srpska ekonomija raste, mnogo mladih kvalifikovanih ljudi je nezaposleno i odlazi da radi u zemlje Evropske unije.
- Bilo bi dobro da se napravi most između lokalnih i međunarodnih kompanija i mladih visokokvalifikovanih ljudi u Srbiji. Zato želimo da pokrenemo podsticaje za nemačke kompanije da ulažu u Srbiju i mlade ljude, kako bi prošli kroz stručno obrazovanje i obuku a školama i institucijama želimo da pomognemo da pruže to obrazovanje - istakao je Šiling.
Direktor Kancelarije u Beogradu KfW Nemacke razvojne banke Rudiger Hartman je kao posebno važno naveo to što je Srbija uspostavila i pravni i institucionalni okvir kako bi mogla da promoviše ovakvo stručno obrazovanje i obuku.
- Potrebno je da se kroz njega obezbede one kvalifikacije koje su potrebne institucijama i preduzećima tako da ljudi kada završe školu mogu odmah da budu na tržištu rada - istakao je on.
Ocenio je da je ovde ključna bliska saradnja obrazovanja sa biznis sektorom i da će najbolji predlozi dobiti bespovratna sredstva.