SPREMA SE NOVI PAKET POMOĆI DRŽAVE: Evo kome treba dati finansijsku podršku, a za koga više NEMA SPASA
Novi eventualni paket pomoći privredi morao bi da bude daleko manji od prvog, selektivan i privremen, ocenio je Fiskalni savet u svom najnovijem izveštaju o efektima trenutne zdravstvene krize na ekonomiju u ovoj godini i očekivanjima za sledeću.
OD DANAS STUPAJU NA SNAGU MANJE RATE KREDITA: Evo koja grupa građana ima pravo na njih
Koronavirus izaziva tržišni šok: Da li će pasti CENA HRANE? Šta čeka građane?
Važno obaveštenje ZA POLJOPRIVREDNIKE: Počelo uručenje rešenja o uplati za obavezno SOCIJANO OSIGURANJE
- Izuzetno visok deficit i snažan rast javnog duga u 2020. glavni su razlozi zbog kojih svaka dodatna državna pomoć privredi ne može da bude ni približno velika kao prvi paket mera. Ograničeni državni resursi nisu, međutim, jedini razlog zbog kog bi eventualni drugi paket državne pomoći morao da bude mnogo selektivniji nego prvi - ocenio je Fiskalni savet.
Precizirano je da je prilikom sprovođenja prvog paketa mera prioritet bila hitnost, a ne precizan izbor korisnika te pomoći, što sada nije slučaj.
- Razlog je veći tim pre što je prošlo dovoljno vremena da uticaj krize na pojedinačna preduzeća može bolje da se sagleda. To konkretno znači da pomoć više ne bi smela da se daje preduzećima koja u krizi ne trpe velike gubitke, niti onim preduzećima koja nemaju šansu da se oporave ni s novim paketom državnom pomoći. Zato je sada presudno da se naprave dobre analize koje bi pokazale u kojim slučajevima je dodatna pomoć države potrebna, ali i u kojim je svrsishodna, jer preduzećima koja nemaju jasnu perspektivu državna pomoć ne može stalno da se daje - naveli su u Fiskalnom savetu.
Ocenjeno je da će javni dug na kraju 2020. verovatno da premaši 60 odsto BDP. Upozorava se pritom i na šta država posebno treba da obrati pažnju.
- Srbija je u 2020. ušla s javnim dugom od oko 53 odsto BDP-a. Prilagođavanje budžeta u 2021. trebalo bi ostvariti prvenstveno kontrolom penzija i plata u javnom sektoru, a nikako smanjenjem javnih investicija. Sledeće pitanje je kako je ekonomski najbolje ostvariti potrebno fiskalno prilagođavanje u 2021. godini. Eventualno povećanje poreza u trenutnim okolnostima kada je privreda "na kolenima" ne dolazi u obzir pa se uštede moraju ostvariti na rashodnoj strani budžeta - ističu u Fiskalnom savetu.
Kako procenjuju, privredna aktivnost će u 2020. imati pad od oko tri odsto.
- Pad će biti manji od većine evropskih zemalja zbog strukture domaće privrede - kažu u Fiskalnom savetu.
Od danas radnici "Fijata" ne rade: Otkriveno kako će dalje teći poslovanje i šta će biti sa radnicima!
ŠTA SE DEŠAVA SA ODOBRAVANJEM KREDITA? Iako su uredni klijenti banke odbijaju da im daju novac
ŽELITE DA KUPITE STAN, A IMATE SAMO 10.000 EVRA? U Beogradu i Novom Sadu možete naći nekretninu i za manje novca
VELIKA ZARADA SA MINIMALNIM ULAGANJIMA: Samo 10 ari OVE BILJKE može da vam pruži više od 2.000 evra
