Lista će vas iznenaditi: Ovo su 10 najmanje plaćenih poslova u Nemačkoj
U svetu u kom troškovi života stalno rastu, teško je zamisliti da postoje zanimanja koja se, uprkos svojoj važnosti, plaćaju vrlo skromno. Upravo je to slučaj u Nemačkoj. Mnogi ljudi bore se sa svojim prihodima kako bi sastavili kraj s krajem. Ovih deset zanimanja, prema pisanju "wmn.de", najlošije je plaćeno u Nemačkoj.
Nije tajna da nisu svi poslovi jednako plaćeni. U Nemačkoj postoji niz zanimanja koja, uprkos svojoj društvenoj važnosti, moraju opstati s niskim primanjima. Klasičan primer su poslovi čišćenja. S prosečnom bruto platom od 2.493 evra za puno radno vreme, nalaze se na samom vrhu najlošije plaćenih zanimanja. Ovi poslovi ključni su za čistoću i higijenu, ali finansijsko priznanje izostaje.
Prema saopštenju Kancelarije za saveznu statistiku, na upit jedne grupe građana u Bundestagu, poslovi čišćenja nisu jedini ispod granice pristojne zarade. Poljoprivredna zanimanja slede s prosečnom bruto platom od 2.531 evro mesečno. Ni u turizmu, hotelijerstvu i ugostiteljstvu situacija nije mnogo bolja: onde je prosek 2.634 evra. Popis slabo plaćenih zanimanja je dug i uključuje i hortikulturu, proizvodnju hrane i tekstilnu industriju.
Pregled poslova:
- Čistač/ica (2.493 evra)
- Poljoprivredna zanimanja (2.531 evra)
- Turizam, hotelijerstvo i ugostiteljstvo (2.634 evra)
- Hortikultura i cvećarstvo (2.672 evra)
- Proizvodnja hrane (2.724 evra)
- Tekstilna i kožarska zanimanja (2.724 evra)
- Prodajna zanimanja (2.845 evra)
- Završni građevinski radovi/interijeri (2.845 evra)
- Obrada plastike i drva (2.943 evra)
- Vozači/vozačice (2.999 evra)
Zašto se na ovom popisu nalaze upravo zanimanja ključna za funkcionisanje sistema? Na to pitanje nema jednostavnog odgovora. Upravo su ti poslovi važni za društvo, ali nisu dovoljno plaćeni i time ne dobijaju zasluženo priznanje.
Šta učiniti sa niskim platama?
Jedna od mogućnosti je minimalna satnica, koja prema Nemačkom savezu sindikata trenutno iznosi 12,41 evro po satu. Druga opcija je bezuslovni osnovni dohodak, kako predlaže "wmn.de". Ta ideja podrazumeva da svi građani, nezavisno od zaposlenja, dobijaju određeni neoporezivi iznos novca. Takav bi dohodak mogao rasteretiti ljude s niskim primanjima i pružiti sigurnost samozaposlenima.
Istina o nemačkom sektoru niskih plata: “sistemska važnost” više je marketinški pojam bez finansijskih posledica. Ko zaista želi nešto da promeni, mora da govori o kolektivnim ugovorima, a ne o aplauzu s balkona. Samo 43 posto zaposlenih još radi prema kolektivnim ugovorima, a taj udeo opada. Bezuslovni osnovni dohodak ostaje utopija dok nijedna stranka ne razradi njegovo finansiranje.
Realnije rešenje su sektorske minimalne plate, poput onih u sektoru nege, gde je donja granica 15 evra. Firme koje se oslanjaju na jeftinu radnu snagu profitiraju od državnih dodataka – skrivene subvencije na teret poreskih obveznika. Neugodna pitanja ostaju: zašto država nadoknađuje razliku umesto da poslodavce obaveže na pravedne plate? Oni koji donose odluke i žele održive poslovne modele, moraju uračunati poštene plate – sve ostalo je izrabljivanje s rokom trajanja.
Izvor: Srbija Danas/Fenix magazin
