Lukoil pod pritiskom Trampovih sankcija prodao svu imovinu u inostranstvu: Rusija u problemu dok rat u Ukrajini besni, evo šta Putina čeka u budućnosti

Ruski naftni div Lukoil pristao je juče da proda svoju celokupnu imovinu u inostranstvu jednoj američkoj investicijskoj kompaniji, što se smatra jasnim pokazateljem da sankcije administracije Donalda Trampa protiv Moskve daju rezultate.

Prodaja, čija se vrednost procenjuje na oko 22 milijarde dolara, dolazi u trenutku kada se Lukoil suočava s blokirajućim američkim sankcijama i mogla bi zadati težak ekonomski udarac Kremlju, piše Newsweek.

Sankcije Lukoilu i Rosneftu

Lukoil, najveća ruska privatna kompanija po prihodima, dugo se izdvajao među energetskim gigantima svojim međunarodnim poslovanjem.

Za razliku od državnih kompanija poput Rosnefta, Lukoil je značajno ulagao u inostranstvo, razvijajući rafinerije u Evropi, istraživačka i proizvodna postrojenja na Bliskom istoku, kao i lanac benzinskih pumpi na nekoliko kontinenata. Samo u SAD poseduje oko 200 pumpi u Nju Džersiju, Njujorku i Pensilvaniji. Takva strategija desetine godina je Moskvi omogućavala uticaj u svetu, a sam Lukoil donekle štitila od unutrašnjih ekonomskih šokova.

Situacija se počela menjati nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kada su SAD i zapadni saveznici uveli niz sankcija. Ključni trenutak dogodio se u oktobru prošle godine, kada je Trampova administracija uvela ciljane sankcije protiv Rosnefta i Lukoila.

Kako su Trampove sankcije pogodile cilj

SAD su u oktobru najavile sankcije Lukoilu i Rosneftu kako bi pojačale finansijski pritisak na Rusiju zbog rata u Ukrajini.

Ubrzo je i Velika Britanija uvela svoja ograničenja, ciljajući obe kompanije, kao i desetine tzv. tankera iz ''sene flote'', optuženih da pomažu Rusiji u izbegavanju postojećih ograničenja na izvoz nafte. Ovim merama, prvim velikim sankcijama protiv Rusije u drugom Trampovom mandatu, blokirana je sva imovina i interesi Lukoila u SAD ili pod kontrolom američkih državljana, što znači da su zamrznuti i ne mogu se koristiti. Sankcije su obuhvatile ne samo matičnu kompaniju, već i brojne njene podružnice.

Ministar finansija Scott Bessent opisao je u oktobru Lukoil kao deo ''ratnog stroja Kremlja''. Dodao je: - Sada je vreme da se zaustavi ubijanje i uspostavi trenutni prekid vatre.-

Na pitanje o sankcijama, Tramp, koji se i sam suočavao s kritikama zbog promenljivog stava prema Rusiji i Putinu, rekao je: 

- Jednostavno sam osećao da je vreme za to. Dugo smo čekali. Mislio sam da ćemo s tim krenuti i mnogo ranije na Bliskom istoku.-

Ministarstvo finansija je u saopštenju objasnilo da se ''ovim merama povećava pritisak na ruski energetski sektor i smanjuje sposobnost Kremlja da finansira svoj ratni stroj''. Putinov saveznik Dmitrij Medvedev odmah se obrušio na sankcije, napisavši u oktobru na X-u: ''Donesene odluke su čin objave rata Rusiji. Tramp je sada u potpunosti solidaran s ludom Evropom''.

Šta ovo znači za Rusiju – sada i nakon rata

Prodaja Lukoilove inostrane imovine predstavlja značajan udarac za ruske poreske prihode u trenutku kada si Kremlj to najmanje može priuštiti. Za razliku od državnih energetskih divova, Lukoilovo poslovanje u inostranstvu stvaralo je stabilnu dobit koja se u Rusiju vraćala kroz dividende i korporativne poreze.

Prisilna prodaja te imovine drastično smanjuje prihode kojima Moskva može pristupiti izvan svojih granica. Prošle nedelje je Reuters izvestio da se predviđa pad prihoda ruskog saveznog budžeta od poreza na naftu i gas za 46 odsto ovog meseca u odnosu na januar prošle godine. Očekuje se da prihodi padnu na oko 420 milijardi rubalja (5,41 milijardu dolara), što bi bio najniži iznos od avgusta 2020. godine, sa vrhunca pandemije.

Ruski savezni budžet i dalje je snažno zavistan od prihoda od nafte i gasa, koji su poslednjih godina činili oko trećine ukupnih prihoda, a ta zavisnost je postala još izraženija s naglim rastom ratne potrošnje. Prema izveštaju Reutersa, budžetom je predviđeno da će se ove godine od prodaje nafte i gasa prikupiti ukupno 8,957 biliona rubalja, dok se ukupni budžetski prihodi predviđaju na 40,283 biliona rubalja.

Tokom rata, Rusija je pad kompenzovala visokim izdvajanjima za odbranu, porezima i snažnim zaduživanjem. Međutim, kada rat jednom završi, zemlja će se suočiti s ogromnim troškovima obnove i pritiskom da poboljša životni standard.

Sankcije ne samo da pojačavaju pritisak tokom rata, već šalju i štetan signal o dugoročnoj održivosti ruske korporativne moći u inostranstvu i sužavaju fiskalne opcije Moskve u posleratnom periodu.

Kakav je status mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine?

Diplomatski napori Trampove administracije da okončaju rat u Ukrajini podstakli su određeni zamah, kažu američki i evropski zvaničnici, ali još uvek nisu doveli do pomaka po ključnom pitanju koje deli dve strane: budućnosti ukrajinskog teritorija pod ruskom okupacijom.

Analitičari smatraju da Putin ne vidi mnogo razloga za kompromis, čak i dok se njegove snage suočavaju s sve većim pritiskom duž bojišta dugog oko 965 kilometara.

Prema njihovoj proceni, Kremlj veruje da je vreme na njegovoj strani, kladeći se na raspad zapadnog političkog jedinstva, smanjenje vojne pomoći Kijevu i slom ukrajinske sposobnosti za otpor.

Kako bi održala pritisak na bojištu, Rusija je pojačala napore da popuni svoje vojne redove nudeći novčane podsticaje, regrutujući zatvorenike i privlačeći strane državljane.

Šta sledi

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u ponedeljak kasno uveče da je sledeći krug pregovora između SAD i Rusije okvirno zakazan za 1. februar, ali je dodao da bi ''bilo dobro kad bi se taj sastanak mogao ubrzati''.

Takođe je ponovio pozive na strože sankcije Moskvi, tvrdeći da je potreban dodatni ekonomski pritisak kako bi se Kremlj prisilio na stvarne ustupke. Prodaja Lukoilove imovine čvrst je pokazatelj da je u pravu.

Izvor: Srbija Danas/Index.hr