Лукоил под притиском Трампових санкција продао сву имовину у иностранству: Русија у проблему док рат у Украјини бесни, ево шта Путина чека у будућности

Руски нафтни див Лукоил пристао је јуче да прода своју целокупну имовину у иностранству једној америчкој инвестицијској компанији, што се сматра јасним показатељем да санкције администрације Доналда Трампа против Москве дају резултате.

Продаја, чија се вредност процењује на око 22 милијарде долара, долази у тренутку када се Лукоил суочава с блокирајућим америчким санкцијама и могла би задати тежак економски ударац Кремљу, пише Newsweek.

Санкције Лукоилу и Роснефту

Лукоил, највећа руска приватна компанија по приходима, дуго се издвајао међу енергетским гигантима својим међународним пословањем.

За разлику од државних компанија попут Роснефта, Лукоил је значајно улагао у иностранство, развијајући рафинерије у Европи, истраживачка и производна постројења на Блиском истоку, као и ланац бензинских пумпи на неколико континената. Само у САД поседује око 200 пумпи у Њу Џерсију, Њујорку и Пенсилванији. Таква стратегија десетине година је Москви омогућавала утицај у свету, а сам Лукоил донекле штитила од унутрашњих економских шокова.

Ситуација се почела мењати након руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, када су САД и западни савезници увели низ санкција. Кључни тренутак догодио се у октобру прошле године, када је Трампова администрација увела циљане санкције против Роснефта и Лукоила.

Како су Трампове санкције погодиле циљ

САД су у октобру најавиле санкције Лукоилу и Роснефту како би појачале финансијски притисак на Русију због рата у Украјини.

Убрзо је и Велика Британија увела своја ограничења, циљајући обе компаније, као и десетине тзв. танкера из ''sene флоте'', оптужених да помажу Русији у избегавању постојећих ограничења на извоз нафте. Овим мерама, првим великим санкцијама против Русије у другом Трамповом мандату, блокирана је сва имовина и интереси Лукоила у САД или под контролом америчких држављана, што значи да су замрзнути и не могу се користити. Санкције су обухватиле не само матичну компанију, већ и бројне њене подружнице.

Министар финансија Scott Bessent описао је у октобру Лукоил као део ''ратног строја Кремља''. Додао је: - Сада је време да се заустави убијање и успостави тренутни прекид ватре.-

На питање о санкцијама, Трамп, који се и сам суочавао с критикама због променљивог става према Русији и Путину, рекао је: 

- Једноставно сам осећао да је време за то. Дуго смо чекали. Мислио сам да ћемо с тим кренути и много раније на Блиском истоку.-

Министарство финансија је у саопштењу објаснило да се ''овим мерама повећава притисак на руски енергетски сектор и смањује способност Кремља да финансира свој ратни строј''. Путинов савезник Дмитриј Медведев одмах се обрушио на санкције, написавши у октобру на X-u: ''Донесене одлуке су чин објаве рата Русији. Трамп је сада у потпуности солидаран с лудом Европом''.

Шта ово значи за Русију – сада и након рата

Продаја Лукоилове иностране имовине представља значајан ударац за руске пореске приходе у тренутку када си Кремљ то најмање може приуштити. За разлику од државних енергетских дивова, Лукоилово пословање у иностранству стварало је стабилну добит која се у Русију враћала кроз дивиденде и корпоративне порезе.

Присилна продаја те имовине драстично смањује приходе којима Москва може приступити изван својих граница. Прошле недеље је Реутерс известио да се предвиђа пад прихода руског савезног буџета од пореза на нафту и гас за 46 одсто овог месеца у односу на јануар прошле године. Очекује се да приходи падну на око 420 милијарди рубаља (5,41 милијарду долара), што би био најнижи износ од августа 2020. године, са врхунца пандемије.

Руски савезни буџет и даље је снажно завистан од прихода од нафте и гаса, који су последњих година чинили око трећине укупних прихода, а та зависност је постала још израженија с наглим растом ратне потрошње. Према извештају Реутерса, буџетом је предвиђено да ће се ове године од продаје нафте и гаса прикупити укупно 8,957 билиона рубаља, док се укупни буџетски приходи предвиђају на 40,283 билиона рубаља.

Током рата, Русија је пад компензовала високим издвајањима за одбрану, порезима и снажним задуживањем. Међутим, када рат једном заврши, земља ће се суочити с огромним трошковима обнове и притиском да побољша животни стандард.

Санкције не само да појачавају притисак током рата, већ шаљу и штетан сигнал о дугорочној одрживости руске корпоративне моћи у иностранству и сужавају фискалне опције Москве у послератном периоду.

Какав је статус мировних преговора између Русије и Украјине?

Дипломатски напори Трампове администрације да окончају рат у Украјини подстакли су одређени замах, кажу амерички и европски званичници, али још увек нису довели до помака по кључном питању које дели две стране: будућности украјинског територија под руском окупацијом.

Аналитичари сматрају да Путин не види много разлога за компромис, чак и док се његове снаге суочавају с све већим притиском дуж бојишта дугог око 965 километара.

Према њиховој процени, Кремљ верује да је време на његовој страни, кладећи се на распад западног политичког јединства, смањење војне помоћи Кијеву и слом украјинске способности за отпор.

Како би одржала притисак на бојишту, Русија је појачала напоре да попуни своје војне редове нудећи новчане подстицаје, регрутујући затворенике и привлачећи стране држављане.

Шта следи

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је у понедељак касно увече да је следећи круг преговора између САД и Русије оквирно заказан за 1. фебруар, али је додао да би ''било добро кад би се тај састанак могао убрзати''.

Такође је поновио позиве на строже санкције Москви, тврдећи да је потребан додатни економски притисак како би се Кремљ присилио на стварне уступке. Продаја Лукоилове имовине чврст је показатељ да је у праву.

Извор: Србија Danas/Index.hr