Masovno otkazivanje letova: Magla napravila haos za avio-saobraćaj u Beogradu - Avioni preusmeravani, evo kolika su kašnjenja
Smanjena vidljivost zbog guste magle od ranih jutarnjih sati ozbiljno je poremetila odvijanje avio-saobraćaja na Aerodromu Beograd „Nikola Tesla“ (BEG).
Prema aktuelnim meteorološkim podacima u 14.00, horizontalna vidljivost je pala na svega 200 metara, dok se baza oblaka nalazi na oko 100 stopa (oko 30m), što je aerodrom svrstalo u LIFR kategoriju operacija.
METAR izmeren u 12.00 UTC ukazuje na prisustvo magle (FG), temperaturu i tačku rose od 0 stepeni Celzijusa, slab vetar promenljivog pravca brzine oko 7 čvorova, kao i atmosferski pritisak od 1000 hPa.
Vertikalna vidljivost procenjena je na svega 100 stopa, što predstavlja jedan od najnepovoljnijih scenarija za prilaz i sletanje aviona.
Zbog ovakvih uslova, tokom prepodneva zabeležen je veći broj preusmeravanja letova.
Avion austrijske avio-kompanije koji je leteo iz Beča preusmeren je u Budimpeštu, kao i let kineske kompanije Hainan erlajns iz Pekinga i flyDubaija. Avion rumunske kompanije Tarom, koji je poleteo iz Bukurešta, vratio se nazad na matični aerodrom Otopeni (OTP), dok je let Er Srbije iz Podgorice sleteo na Aerodrom Niš „Konstantin Veliki“ (INI).
Iako je broj otkazanih letova bio relativno mali, poremećaji su se odrazili kroz veliki broj kašnjenja. Prema dostupnim podacima, prosečna kašnjenja prelazila su sat vremena, a očekuje se da će se efekti jutarnjih poremećaja preliti i na popodnevne i večernje polaske i dolazne letove.
Jedini zabeleženi otkazani let u jutarnjem talasu bio je let KLM-a za Amsterdam, koji nije realizovan jer sinoć nije bilo dolaznog leta iz Holandije, usled problema na samom aerodromu u Amsterdamu izazvanih vremenskim uslovima.
Aerodrom Beograd je tehnički opremljen za operacije u uslovima veoma smanjene vidljivosti, budući da raspolaže sistemom instrumentalnog prilaza kategorije CAT IIIb. Ovaj sistem omogućava sletanja pri izuzetno niskim vrednostima vidljivosti i baze oblaka, ali njegova primena zavisi ne samo od infrastrukture aerodroma, već i od osposobljenosti posade, sertifikacije aviona, kao i proceduralnih ograničenja svake pojedinačne avio-kompanije.
Uprkos tome, kombinacija guste magle, niske baze oblaka i zasićenosti saobraćaja tokom jutarnjih sati dovela je do lančanih kašnjenja i preusmeravanja, što je još jednom pokazalo koliko su zimski meteorološki uslovi presudan faktor u funkcionisanju avio-saobraćaja. Ukoliko se vidljivost ne poboljša tokom dana, realno je očekivati da će poremećaji u redu letenja potrajati i tokom večeri.
